je ih čekaju. Postavlja im pitanje ne zato što nije znao odgovor već da bi oni svojim odgovorom spoznali da su ranjeni gordošću, te se potrudili da ispune svoje obećanje. Zato im kaže: „Pošto niko ne može da ima udela u Mome Carstvu, ako ne bude imao udela u Mome stradanju, kažite mi da li ste spremni da postradate na isti način kao i Ja“? „Čašom“ naziva Svoje stradanje i smrt, is-tovremeno pokazujući da je umreti lako kao što je lako ispiti čašu vina. Zato i mi uvek treba da budemo spremni na stra-danje. Ovim takođe pokazuje da On dobrovoljno ide u smrt. Kao što onoga koji ispije čašu vina lako savlada san, tako i onoga koji ispije „čašu stradanja“ obuzima smrtni san. Svoju smrt naziva „krštenjem“, jer njime svi bivamo očišćeni. Apostoli su, dakle, olako dali obećanja, ne znajući šta govore, samo da bi dobili ono što traže