ma i ispunjavanju zapovesti. On takođe unajmljuje svakog čoveka da radi u vinogradu svoje duše. Jednoga unajmljuje „ujutro“, dakle, u dečjem uzrastu, drugog u „treći čas“ – u mladosti. Trećeg, opet, u „šesti“ i „deveti čas“, kada im je dvadeset pet, trideset godina ili više, ili jednostavno u doba zrelosti. Poslednje unajmljuje u jedanaesti čas kao starce, jer je mnogo onih koji su poverovali i u starim godinama. Ovu priču možeš razumeti i na drugi način: ,dan“ označava vreme u kome živimo, jer u njemu radimo kao u toku dana. Gospod je, dakle, pozvao u „prvi čas“ one koji su živeli u vreme Enoha i Noja; u „treći čas“ one iz vremena Avraama; u „šesti čas“ ljude iz vremena Mojseja; u „deveti čas“ Proroke, a u „jedanaesti čas“, dakle, na kraju vremena, Gospod je pozvao neznabošce, koji su bili lišeni svakog dobrog dela. Njih niko nije bio unajmio, jer neznabošcima nije bio poslan nijedan prorok