ati.“ Priprema ih za stradanja, „jer, kao što je nemoguće da ne bude napadnuta ovca okružena vukovima, tako je nemoguće da i vi ne postradate, okruženi Jevrejima. Ali, ako i postradate, ne gnevite se, jer Ja hoću da vi budete krotki kao ovce i da tako zadobijete još veću pobedu.“

Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!

Gospod takođe želi da Njegovi učenici budu mudri, zato da ti, kada čuješ da ih naziva ovcama, ne bi pomislio da hrišćani treba da budu glupi i naivni. Otuda Hristos govori da hrišćani moraju biti mudri i znati kako treba da žive okruženi mnogim neprijateljima. Kao što zmija dozvoljava da je udaraju po celom telu, ali glavu čuva, tako i hrišćanin treba da razda sva svoja imanja, pa čak i telo svoje da preda onima koji hoće da ga tuku, samo da bi sačuvao svoju „Glavu“, a to je Hristos i vera u Njega. Kao što se zmija provlači kroz uske rupe da bi svukla svoju staru kožu, tako i mi hodeći uskim putem, svlačimo starog čoveka. No, pošto je zmija takođe otrovna, Gospod nam zapoveda da budemo „bezazleni“, to jest prostodušni i nezlobivi, kao golubovi, i da nikome ne nanosimo zlo. Kada neko odvoji mlade golubiće i otera ih, oni se opet nezlobivo vraćaju svojim gospodarima. Budi, dakle, „mudar kao zmija“, kako te đavo ne bi ismejao u ovome životu, ali i u svemu besprekoran. Prema ljudima od kojih stradaš budi kao golub, prostodušan i nezlobiv