iju dopunjuje davanjem mudrosti od Boga) nego umudruje i one, koji još nemaju duševne oči. Gospod ne vaspostavlja samo one koji su od zdravih postali bolesni, nego i one koji su iz vrline pali u porok. Takvi su bili neznabošci, jer su u pogledu vrline i oni bili svezani.

Pravednicima David naziva one koji su pre Evanđelja zablistali svojim vrlinama, a došljacima one koji su posle Evanđelja blagočestivo pristupili veri u Hrista. Možda pravednima naziva i one, koji su savršeni u vrlini, a došljacima one, koji su početnici u njoj. Kao nepostojane i nemoćne, Gospod čuva i one koji još nisu iskusili bitku sa demonima.

Sirotu i udovu prima. Gospod, kaže, štiti i pomaže udovicu i sirotu, zbog čega na različitim mestima Pisma zapoveda da se pomaže udovicama i sirotima. Ovo, međutim, možeš da shvatiš i alegorijski. Sirot je i onaj koji, Hrista radi, ostavi oca i majku, ako su oni neverujući. Ili pak onaj koji ostavi oca i majku, čak i ako su oni verujući, i odluči da sledi Hrista monaškim životom. Udovica je i ona, koja, poverovavši u Hrista i postavši pravoslavna, napusti muža nevernika ili jeretika. Sirotim se može smatrati i onaj čovek koji je odbacio đavola, svog pređašnjeg oca i učitelja u zlu. Udovicom se može nazvati i duša koja je odbacila zlo, iako je ranije bila privezana za njega. Dakle, tog sirotog i tu udovicu štiti Gospod i daje im Svoju pomoć: sirotog čini Svojim sinom po blagodati, a udovicu Svojom nevestom posredstvom Svetoga Duha.

Put grešnih pogubljuje. Put grešnika je zlonamernost i lukavstvo, koje Gospod iskorenjuje. O tome se govori i na kraju prvog psalma, gde se kaže da će put grešnika (bezbožnika) propasti