17 Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka;
Kopirano
Komentari
Posle greha Evinog i Adamovog Bog je izrekao kaznu. Nije izrekao kaznu odmah nego posle izvesnog vremena očekujući pokajanje njihovo. To pokazuje razgovor, u koji Bog stupi s Adamom posle greha. Gdje si? upita Bog Adama. I kada Adam reče, da se skrio zbog golotinje svoje, opet ga upita Bog: ko ti...
Više
kaza da si go? Tada Adam mesto pokajanja poče optuživati ženu svoju. Posle toga Bog je izrekao kaznu. Na zmiju, koja je poslužila oruđem đavolu, palo je neograničeno prokletstvo. Žena je osuđena da u mukama decu rađa, i da njena volja bude pod vlašću muža. To nije prokletstvo nego kazna s nadom. Čovek je osuđen na trud oko zemlje. No šta znače reči: prokleta zemlja u delima tvojim? Da li je Bog prokleo zemlju kao i zmiju prokletstvom neograničenim? Nikako. Zemlja je prokleta samo u grešnim delima čovekovim. Zbog greha čovekovog zemlja proizvodi trnje, zbog greha neordica, zbog greha suše, poplave, zemljotresi, štetno bubinje, skakavci, gusenice i boleštine. A da zemlja nije prokleta kao zemlja, u celosti svojoj, jasno je iz toga, što zemlja proizvodi i dobre plodove; što je Bog od uvek po molitvi pravednika blagosiljao zemaljske plodove, potrebne za život ljudski, i što su čak i angeli Božji, kao gosti Avramovi, kušali od zemaljskih proizvoda (Postanja 18, 1-8). Jer šta je zemlja kriva, i šta su kriva sva ostala stvorenja Božja na zemlji, izuzev zmije, za greh Adamov? Ipak sva tvar uzdiše i tuguje s nama sve do sada (Rim. 8,22). Ne uzdiše i ne tuguje zbog prokletstva na sebi nego zbog grešnih dela čovekovih, koja su prokleta. O braćo moja, zastidimo se greha svoga, zbog koga strada i nevina tvar Božja.

O Bože blagi, oprosti nam prošle grehe naše i sačuvaj nas od budućih. O Bože milostivi, smiluj se svakoj nevinoj tvari Tvojoj, koja strada zbog nas i ublaži stradanja njena. Tebi slava i hvala vavek. Amin
Sv. Nikolaj Velimirović
Sv. Nikolaj Velimirović
(1881 - 1956)
LXX ima: "prokleta zemlja u delima tvojim" (Simah: u delatnosti tvojoj; Teodotion: u prestupu tvome). Prokletstvo je izrečeno ne čoveku nego „zemlji" kao grudi - humusu (ne zemlji "erec" - planeti), od koje je Adam uzet i u koju će ce, smrću usled greha, vratiti. Zemlja više nije za čoveka R...
Više
aj, koji je on trebao čuvati i obrađivati (2,15), nego postaje škola vaspitanja" (διδασκαλείον καί παιδευτήριον) čoveka, kako veli Sv. Vasilije Veliki (Šestodnev).

Čoveku je otpočetka Bogom dato i naznačeno da se hrani od stvorenoga sveta, a taj svet je za njega tada bio Raj, u koji je uveden i koji mu je dat na raspolaganje, hranu i čuvanje (2,8-9.15-17). Među zemaljskim-rajskim, jestivim drvećem izdvajalo se "Drvo života usred Raja“, koje je očigledno predstavljalo simvol Božanske hrane = Večnog života (v. 3,22: da bi živeo večno“), a Večni život je ne „poznanje dobra i zla", nego „poznanje Istinitog Boga" (Jn. 17,2). Svim ovim nije samo čovek bio vezan za svet, nego je još više stvoreni svet bio vezan za čoveka i njegovu „sudbinu", tj. za njegovo ponašanje, tačnije: za njegovo ispunjenje naznačene mu od Boga, i tvari, misije u svetu = tvorevini (Rm.8,19-21). Tajanstveno Drvo života (=Tvoračka Reč-Sin i Jagnje Božije: (Otkr. 22,1-2) beše mu putokaz - zato je bilo „usred Raja" (za drvo poznanja dobra i zla" nije rečeno da je „usred Raja“). Kad je čovek pogrešio i promašio (greh na Jevrejskom-grčkom-srpskom - promašaj), tj. izgubio Raj (koji je otada za čoveka „van zemlje"?), onda se, umesto plodova Raja (2,16), hranio od zemlje-trave, jeo je znojni hleb tvorevine-materije, ali to nije davalo Život večni, nego smrt! I to je poznati prvorodni, nasledni greh Adamov i naš - svih ljudi (Rm.5,12-15). Jer, po Svetim Ocima, svaki od nas ljudi - uradio bi isto što i praotac nam Adam!

Događaji su se, sudeći ljudski i bukvalno, zbili nepovratno! Ali, biblijski ljudi znaju da ,,Bog nije potčinjen događajima, nego događaji Bogu“ (Sv. Irinej, Prot. jeresi 5,5,2), te da Adam ni tada, ni ikada, nije napušten od ruku Božijih, koje su ga i stvorile“, kako veli Sv. Irinej. Isti Svetitelj nastavlja da objašnjava Božiju „o čoveku ikonomiju“ i „telesno novopostanje" koje Svetitelj, paradoksalno, već iz samog ovog teksta Postanja (gl. 2-3) vidi u Hristovom Ovaploćenju i Njegovoj u Crkvi Evharistiji (=εύηαριστία - blagodarnost, umesto Adamove αχαριστίας - neblagodarnosti): "Mi se od tvorevine hranimo", veli Irinej, i ona biva naš hleb i naša krv"! Hristos upravo to dvoje, telo i krv, uze na Sebe i učini ih Svojima, te tvorevina postaje „telo i krv Hristova“, i nama u Evharistiji biva „izvor nepropadljivosti“, Hleb Novoga Raja i Čaša Života večnog, jer se "sila Božija u nemoći pokazuje savršena“ (2Kor.12,7-9 - opširnije v. Sv. Irinej Prot. jeresi 5,2,1-3,3).
Atanasije Jevtić
Atanasije Jevtić
(1938 - 2021)
Analiza
Pretraga