j je na istoku/od istoka (Akila: od početka), tj. istočno od Hanana-Zemlje Izrailja-Palestine, jer je za pisca Knjige Postanja Istok "početak svega, kolekva civilizacije". Sv. Teofil Antiohijski veli: "Kao što je čovek postao sredina dvoje, niti sasvim srmtan, niti potpuno besmrtan, ali je prijemčiv za oboje, tako je i mesto Raj postao sredina između neba i sveta" (Avtoliku, 2,24) - Za iznačalno hrišćansko predanje, Raj na Istoku je praobraz Hrista Ovaploćenogm "Istoka s visine" (Zaz. 6,12), kao što govore Oci Crkve (naročito Sv. Jefrem Sirin) i crkvene pesme. Drvo života u raju je takođe Hristos. Raje je od hrišćana svhaćen i kao praobraz Bogorodice, i Crkve, u kojoj je Hristos Drvo Života. Ovo zato što je Raj shvaćen većma kao eshatološka, negoli protološka stvarnost, tj. shvaćen je kao poslednja stvarnost, kao Carstvo Božije (sr. Otkr. gl. 21). Interesantno zapaža Sv. Teofil Antiohijski: Da je Bog uveo Adama u Raj dva puta (ovde u 2,8 i 2,15): "Kad je čovek stvoren u ovom svetu, tajanstveno je u Postanju napisano da ga je dvaput u Raj postavio: da bi jedno bilo ispunjeno odmah kad ga je postavio, a drugo će se ispuniti posle vaskrsenja i suda" (Avtoliku 2,26)