nezgodna, no on to predaje zaboravu u trenutku kada baci pogled na celinu. I zaista ima u ovome svetu dosta pojedinosti, kako u predmetima tako i u dešavanjima, koja su nama i nerazumljiva i neugodna. Tek kad nam se otkrije jedna više celina, mi pojimamo i stišavamo se. Mnoga stradanja i lišenja u našem životu mi smatramo upravo rugobnim i nesmislenim onda kada nas ona zadese. No kada prođu dani i godine, u našem sećanju ta stradanja i lišenja sjaje kao dragoceno kamenje, koje osvetljava docniji put života našega. Zato, ako te nešto u Božjoj prirodi vređa, gledaj na celinu; ako te u životu nešto ogorčava, čekaj strpljivo nove dane i godine, s verom i nadom. I ovaj ceo živt ako ti se učini mučnim i žalostnim, uzdigni oči svoje duhovne u drugi svet, i bićeš miran i radostan. Jer i ceo ovaj vidljivi svet ipak nije savršena celina, - postoji i onaj svet. Jer je rečeno: stvori Bog nebo i zemlju. I slikar upućuje gledaoca da izdalje gleda sliku, da bi je video u svoj krasoti njenoj.

O Gospode, o Umetniče besmrtni, kako je sve veoma dobro što si Ti stvorio! Tebi slava i hvala vavek. Amin

lošega ni zloga u stvorenome. Ako je sve veoma dobro, otkuda zlo na zemlji? Sv. Oci kažu: „Rečeno je: sve što je stvorio - dobro je veoma, a zlo Bog nije stvorio nego je naknadno pridošlo zavišću đavoljom" (Prem.Sol.2,24). Zlo i nije stvorenje, niti bićem nego kvarenje bića, destrukcija stvorenoga. Zlo je ustvari pokušaj da se biće uništi, nihilizira

vorio „beše veoma dobro", po onome kako je stvoreno. Prema tome, ako sve ostane tako kako je stvoreno, biće „veoma dobro", međutim ako svojevoljno odstupa od onoga što je po prirodi, te dospe do onoga što je protivno prirordi, završava u zlu