čiti i nestvoren. I ovo prvo otkrovenje čini nam prvu radost neiskazanu. U ovom vrtlogu promene i prolaznosti nas raduje neiskazano to, što je Tvorac naš iznad promene i prolaznosti. Ona nam, dalje, kazuje, da je jedini i dobri Bog Tvorac sveta, a čim je Tvorac to i Svedržitelj i Promislitelj. I ovo drugo otkrovenje čini nam drugu radost neiskazanu. Svet nije priozašao od bezumlja ili od slučaja, bez smisla i namene, nego je proizišao od Boga Svemudroga, Sveznajućeg, svemilostivog, koji njim i upravlja vodeći ga smislenome cilju. Ona nam, dalje, kazuje, da je ovaj svet imao početak, te će sledstveno imati i svršetak. I ovo treće otkrovenje čini nam radost neiskazanu. Jer žalosno bi bilo, da je ovaj svet večit i da su svi ciljevi, bliži i krajnji, samo u njemu, što bi vaistinu prouzrokovalo vrtlog u razumu mudraca i žalost u srcu pravednika. Ona nam, najzad, kazuje, da je Bog stvorio dva sveta, nebeski i zemaljski, ili beztelesni i telesni. I ovo četvrto otkrovenje čini nam četvrtu radost neiskazanu. Kao što sad dižemo pogled u visinu i radujemo se suncu, mesecu i zvezdama nad glavama našim, tako mi uzdižemo duh svoj k duhovnome svetu, sličnome nama no čistijem i svetlijem od nas - ka svetu angelskome, i radujemo se, jer znamo, da ima jedan svet bolji od našega, u koji ćemo se i mi useliti, i kao zamoreni putnici vratiti se doma i odmoriti se. O kako bi tužno lutao pogled ljudi po zemlji, samo po zemlji, kad ne bi bilo zvezdanoga neba! I kako bi tužno lutao duh ljudi po svetu materijalnom, kad ne bi bilo sveta duhovnog, nebeskog!

Što Bog hoće, braćo, ono i otkriva ljudima, a što On neće, ostaje neotkriveno. Bogovidac Mojsej ništa nije mogao reći ništa više o nebu izuzev samo da je nebo Bog stvorio u početku; i rekavši to on produžuje isrcpno opisivati stvaranje zemlje. Zašto on ne govori tako iscrpno i o stvaranju neba? Zato što mu Bog nije hteo više otkriti. A Bog mu nije hteo više otkriti zato što ljudi njegovog doba još nisu bili dorasli niti sposobni da razumeju nadčulne, nebeske predmete. Tek kad su vekovi mnogi prohujali i kad je došao Novi Zavet Boga s ljudima, Bog je otkrio mnogo više o nebeskom svetu vernim i izbranim ugodnicima Svojim. Otvoreno nebo počeli su tek hrišćani viđati. Sv. Jovan Bogoslov svedoči: vidjeh, i gle, vrata otvorena na nebu (Otk. 4,1). I Stefan prvomučenik svedočaše: evo vidim nebesa otvorena (Dela Ap. 7,56). Apostol Pavle, koji bi odnesen do trećega neba, i ču neiskazane riječi (2.Kor 12,2), govori o angelskim horovima, o prestolima, gospodstvima, poglavarstvima, vlastima, i veli: sve se kroza nj i za nj sazda (Kološ. 1,16). Njegov učenik, sv. Dionisije, opisuje nebesku hijerarhiju onako iscrpno kao što Mojsej opisuje zemaljski svet pri stvaranju. Tako je htela bezmerna mudrost Božja: ono što Bog nije hteo otkriti Mojseju, otkrio je apostolima i njihovim sledbenicima. Ono što se ne kazuje deci, kazuje se zrelim ljudima. Prema uzrastu duhovnome i otkrovenju tajni.

Evo krasne pouke za sve nas. Budimo vredni u iskanju istine, još vredniji u očišćenju srca svoga, strpljivi u čekanju i nepokolebljivi u veri, da će nam Bog dati sve u svoje vreme onako i onoliko kako i koliko nam je nužno za naše spasenje.

O Gospode premudri i čovekoljubivi, koji bez brzanja i bez odlaganja učiš nas i vodiš ka spasenju, Tebi blagom slava i hvala. Tebi slava i hvala vavek. Amin

o na nešto drugo. Nego, da znamo kako su nebo i zemlja stvoreni u početku. Uistinu, oni su nebo i zemlja i nije bilo ničeg drugog što je imenovano sa nebo i zemlja. I ostala dela i stvari koja su potom usledila, nisu prazni nazivi za odistinsko postojanje njihovih priroda, koje su povezane sa značenjima njihovih imena