Rimljanima 9,21

Zar rukotvorina govori majstoru svome: zašto si me tako načinio? 21. Ili zar lončar nema vlasti nad glinom, da od iste smese načini jedan sud za čast a drugi za sram!

Pavle nije upotrebio ovaj primer s namerom da unizi našu slobodnu volju i da nas predstavi kao nedejstvene i nepokretne, nego zato, da bi nas naučio da smo dužni da se pokorimo Bogu i da Mu pokažemo duboku i bespogovornu poslušnost. Kao što lončar, rasuđuje, od jedne iste gline pravi ono što je njemu ugodno i nijedna posuda mu ne protivureči, tako ni ti nemoj da pitaš Boga zašto među ljudima, čak i ako su istog roda, neke kažnjava a neke nagrađuje.
Naprotiv, oseti strahopoštovanje pred Njim i podražavaj glinu. Kao što je ona pokorna lončarevoj ruci, tako se i ti pokori volji Domostrojitelja (Ikonoma) vaseljene. Znaj, čitaoče, da, kao što među posudama ne zavisi od gline da li će neka biti za čast a neka za sram, nego to zavisi od onoga, koji se posudama koristi, tako ni među ljudima ne zavisi od prirode da li su jedni dostojni kazne a drugi dostojni nagrade (jer je priroda jedna ista), nego to zavisi od čovekove slobodne volje.

Valja znati da je običaj božanskoga Pisma da dopuštenje Božije naziva Njegovim dejstvom, kao kada apostol, u poslanici Rimljanima, kaže: "Ili, zar lončar nema vlasti nad glinom, da od iste smese načini jedan sud za čast, a drugi za sram?"; jer On isti, naime, tvori i jedno i drugo; naime, samoo On je Tvorac svega, ali ne čini On sasude časnima ili sramnima, već ih takvima čini vlastita volja svakog od njih.