Rimljanima 8,3

Pomenuvši Duha, sada pominje i Oca i Sina, poučavajući o Svetoj Trojici. Moglo bi se učiniti da govori protiv zakona dok, u suštini, nije tako. On nije rekao da je zakon činio zlo, nego: Pošto beše oslabljen telom, beše mu nemoguće. Kako oslabljen? Telom, tj. telesnim mudrovanjem. Nakon toga razotkriva se ono, o čemu je govorio apostol. Kao što smo prethodno rekli, on kaže da zakon, iako je poučavao, nije mogao da pobedi preveliko telesno mudrovanje. Zbog toga je Otac poslao Svog Sina u obličju tela grehovnoga tj. u telu koje je po suštini slično našem, grešnom, ali bezgrešno. Kako je pomenuo greh, dodao je: u obličju. Hristos nije primio neko drugo telo nego ono isto, kakvo imamo i mi, osveštao ga i krunisao, osudio greh u primljenom telu i pokazao da telo po prirodi nije grešno. Zamisli da je carev sin na trgu video kako biju ženu, da je rekao da je njen sin i da ju je na taj način oslobodio iz ruku onih, koji su je tukli. To isto je učinio Hristos.

Izraz: zbog greha može se protumačiti i jednostavnije, tj. ovako: Otac je poslao Svog Sina zbog greha, tj. da bi nadvladao greh. Objašnjavajući ovo mesto, veliki Jovan (Zlatousti) je rekao: „Hristos je razobličio greh, koji je teško sagrešio. Sve dok je greh usmrćivao grešnike, sa pravom je to činio; kad je pak našao bezgrešno telo Gospodnje i usmrtio ga greh je budući nepravedan i grešan kažnjen. Bog je, dakle, poslao Svog Sina da bi pokazao nepravednost i grehovnost greha, kako bi ga zakonito osudio i da đavo ne bi mogao da kaže: Hristos me pobedio silom.“