Rimljanima 8,12

Pokazavši kakva je korist od duhovnog života, odnosno da se njime u nas useljava Hristos i oživotvoravaju mrtva tela, na kraju dodaje i savet i pokazuje da mi nismo dužnici tela nego dužnici Duha. Ono, što je Bog izlio na nas bilo je delo blagodati, a ono, što je naše, to biva po dugu i neminovno se zahteva. Objašnjavajući izraz nismo dužni telu i da ti to ne bi razumeo o suštini tela, dodaje: da po telu živimo. Ja vam, kaže, ne zabranjujem svaku brigu o telu (jer smo obavezni da mnogo toga činimo i za telo, da ga hranimo, grejemo i sl), nego (zabranjujem) onu brigu, koja dovodi do greha. Po telu živi onaj, koji od tela načini gospodara svoga života i cara svoje duše.