Rimljanima 8,1

Rekao je služim umesto služio sam, jer se opominje pređašnjeg. Nameravajući da kaže da nikakve sad osude nema itd, i da pokaže neizrecivu blagodat Hristovu, opominje se kakvi smo bili ranije, kad smo umom poznali dobro, ali smo se telom, tj. usled nemoći tela, potčinili zakonu greha. Sada pak, nikakve osude nema onima koji su u Hristu Isusu, odnosno, koji su se udostojili krštenja. Budući da mnogi greše i nakon krštenja, dodao je: koji ne žive po telu, nego po duhu i time nam tumači da sve zlo potiče od našeg nemara. Sada je veoma lako živeti ne po telu, dok je pre Hrista to bilo veoma teško. Mi, međutim, nismo dužni samo da živimo ne po telu, nego i da živimo po duhu, jer se venac ne zadobija samo uzdržavanjem od poroka, nego i učešćem (pričasnošću) u vrlinama i duhovnim delima.