Sveto pismo
Rimljanima 4,13
13Jer obećanje Avraamu ili sjemenu njegovu da bude našljednik svijetu ne bi zakonom nego pravdom vjere.
Οὐ γὰρ διὰ νόμου ἡ ἐπαγγελία τῷ Ἀβραὰμ ἢ τῷ σπέρματι αὐτοῦ, τὸ κληρονόμον αὐτὸν εἶναι κόσμου, ἀλλὰ διὰ δικαιοσύνης πίστεως·
Tumačenje stiha
Apostol je već dokazao da opravdanje ne biva zakonom nego verom. Sada dokazuje da Avraam obećanje nije dobio zakonom nego pravednom verom. Kakvo obećanje? Da bude naslednik sveta, tj. da u njemu budu blagosloveni svi narodi celog sveta. Ako je, kaže, obećanje dato zakonom, onda je uzaludna vera, tj. pokazuje se kao uzaludna i beskorisna. Ko će se onda brinuti o veri ako je obećanje nasleđa dato zakonom? Stvari, međutim, ne stoje tako. Avraam obećanje nije nasledio zakonom (jer gde je tada bio zakon?), nego verom, kao što je i napisano: Avraam poverova (1. Mojs. 15; 6). 15. Jer zakon stvara gnev, a gde nema zakona, nema ni prestupa. Sada dokazuje na koji je način obećanje nedelotvorno. Sa zakonom je, kaže, sjedinjen i prestup, a prestupanje zakona stvara gnev i izlaže prokletstvu i kazni. Kako su, pita se, oni što su krivi za prestup dostojni nasleđa?