Sveto pismo
Rimljanima 3,9
9Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grijehom,
Τί οὖν; προεχόμεθα; οὐ πάντως, προῃτιασάμεθα γὰρ Ἰουδαίους τε καὶ Ἕλληνας πάντας ὑφʼ ἁμαρτίαν εἶναι,
Tumačenje stiha
Sveto pismo
9Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grijehom,
Τί οὖν; προεχόμεθα; οὐ πάντως, προῃτιασάμεθα γὰρ Ἰουδαίους τε καὶ Ἕλληνας πάντας ὑφʼ ἁμαρτίαν εἶναι,
Tumačenje stiha
Pošto je prethodno rekao da Judejci imaju izvesnu prednost (preimućstvo, prevashodstvo) jer im je poveren i predat zakon, sada dokazuje da oni po svojim delima nemaju nikakvu prednost. Budući da nisu sačuvali ono što im je povereno, izloženi su još većoj osudi. Usled toga, iako su, kao od Boga izabrani, imali neku prednost, svojim delima uvredili su Boga koji ih je izabrao i počastvovao, i ne samo da više nemaju nikakvu prednost, nego će biti izloženi i većoj kazni. On kao da govori u ime Judejaca: Šta, dakle? Imamo li prednost, prevazilazimo li druge, da li smo mi, Judejci, koji smo primili zakon i obrezanje, ugodniji Bogu od drugih naroda? Nipošto. Jer su Judejci, da ne kažemo ništa više, sagrešili podjednako kao i neznabošci. Gde se to vidi?
Kod proroka, odnosno kod Davida i Isaije. Navod koji počinje rečima: „Nema nijednog pravednog“ i završava sa „Usta su im puna kletve i gorčine“ pripada Davidu (Ps. 13; 3,5 i 9; 28,139; 4), dok navod koji počinje rečima: „Noge su im brze“ završava rečima: „Puta mirnog ne poznaše“ pripada proroku Isaiji (Is. 59; 7-8), a zatim opet slede Davidove reči (Ps. 35; 2). Kao tužioce Judejaca predstavlja najznamenitije proroke i dokazuje da je ono, što oni govore, potpuno usaglašeno. Zašto je posle Isaijinih reči ponovo naveo Davidove reči?
Isaija jasno govori o Judejcima, o kojima govori i David. Osim toga, čim se neko udalji od dobra, istog trenutka postane beskoristan. Poročnost, naime, nije ništa drugo do izopačenje prirodnih pobuda ka dobru i budući da čoveka podstiče na ono što je protivprirodno, čini ga beskorisnim. Priroda ih više ne koristi, slično kao što ni bolesne ne koristi za svoja dela.
Pustoš i beda jesu greh, jer ništa toliko ne pustoši dušu kao što to čini greh svojim nepravilnim putevima. Kao naše prirodno dobro, vrlina nam ustrojava ravan i gladak put, dok nas porok, kao protivprirodno delo, poznato po nedostacima i prekomernostima, prisiljava da nekad idemo gore a ponekad dole, zbog čega naše kretanje čini neujednačenim i teškim, a da i ne govorim o tome, da nam nakon toga priprema kaznu.
Puta mirnog ne poznaše, tj. ne poznaše blagočestiv život, jer je blagočestivi život put spokojstva. Uzmite jaram Moj, kaže Gospod, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11; 29). To je put ka istinskom miru Hristovom!