Rimljanima 2,7

Rekavši da će Gospod svakome dati platu, počeo je od nagrađivanja dobrih, učinivši na taj način svoju reč ugodnom. U rečima postojanošću u dobrim delima izražava, kao prvo, da od dobra ne treba odstupati, niti ga tvoriti nemarno, nego da u njemu do kraja treba obitavati, a kao drugo, da se ne treba oslanjati samo na veru, jer je potrebno i dobro delo. Rečju besmrtnost otvara dveri vaskrsenja. Zatim je, kako ćemo svi ustati – ali ne svi za jedno isto, nego jedni za slavu a drugi za kaznu – pomenuo slavu i čast. Dakle, celokupna beseda ima takav smisao. Onima, kaže, koji traže buduću slavu, čast i besmrtnost i nikada ih ne gube iz svojih misli, Bog će dati platu, tj. u vaskrsenju, život večni. Na koji se način zadobijaju buduća slava, čast i nepropadljivost? Istrajnošću u dobrim delima jer onaj, koji je istrajan u dobrim delima i čvrsto se suprotstavlja svakom iskušenju zaista zadobija i slavu i čast i besmrtnost ili naslađivanje nepropadljivim dobrima u nepropadljivom telu.