Sveto pismo

Rimljanima 2,1

1
Zato se ne možeš izgovoriti, o čovječe koji god sudiš! jer kojijem sudom sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer to činiš sudeći.
Διὸ ἀναπολόγητος εἶ, ὦ ἄνθρωπε πᾶς ὁ κρίνων· ἐν ᾧ γὰρ κρίνεις τὸν ἕτερον, σεαυτὸν κατακρίνεις, τὰ γὰρ αὐτὰ πράσσεις ὁ κρίνων·

Tumačenje stiha

Komentari

Nismo svi mi, ljudi, podjednakih sklonosti: ponekad štitimo zlo, ponekad smo sudije tuđeg zla i osuđujemo one, slične sebi. Dakle, pošto je najpre govorio o onima, koji odobravaju zlo, sada govori o osuđivanju drugih: Zato nemaš izgovora. Drugim rečima, ti si znao da se pravedni sud Božiji sastoji u tome, da dostojno kazni zle; zato i nemaš izgovora ti, koji osuđuješ one, što čine isto što činiš i ti. Izgleda da se te reči odnose na upravitelje, posebno na Rimljane, kao na tadašnje gospodare vaseljene, jer je sud delo upravitelja. Uostalom, to se može primeniti na svakog čoveka, jer svaki čovek može da sudi, čak i ako ne obavlja dužnost sudije. Kaže, dakle, da, osuđujući preljubnika a i sam činiš preljubu, osuđuješ samoga sebe.

Nazad na celo poglavlje