Rimljanima 12,16

Opet rasuđuje o smirenoumlju jer je bilo prirodno što je u Rimu, kao u prestonici, bila prisutna bolest gordosti. Smisao izrečenoga je sledeći: „Smatraš li sebe velikim čovekom? Onda i brata smatraj takvim. Ti podozrevaš da je on mali i niskoga srca? Iznesi takav sud i o sebi. Na taj način ćeš smiriti svoje preuznošenje i nećeš ga se gnušati kao da si, tobože, bolji od njega, nego ćeš početi da ga poštuješ kao ravnog sebi i kao samoga sebe.

Nemojte gordo misliti, nego se družite sa smirenima.

Poučava kako se može ispuniti ono, što je prethodno rečeno, odnosno: ako ne budemo gordo mislili i ako se budemo družili sa smirenima, ako počnemo da podražavamo unižene i prezrene, tj. ako budemo snishodili i prilagođavali se njima.

Ne smatrajte sami sebe mudrim.

Ne mislite da ste u svemu dovoljni sami sebi i da vam nisu potrebni saveti drugih ili onih, koji vam nagoveštavaju šta bi trebalo činiti. Mojsej je besedio sa Bogom, pa se i pored toga savetovao sa svojim tastom.