Sveto pismo
Rimljanima 12,1
1Molim vas dakle, braćo, milosti Božije radi, da date tjelesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.
Παρακαλῶ οὖν ὑμᾶς, ἀδελφοί, διὰ τῶν οἰκτιρμῶν τοῦ θεοῦ παραστῆσαι τὰ σώματα ὑμῶν θυσίαν ζῶσαν ἁγίαν εὐάρεστον τῷ θεῷ, τὴν λογικὴν λατρείαν ὑμῶν·
Tumačenje stiha
Za to da predamo svoja tela, tj. da ih damo u borbu. Tako se obično izražavaju u običnom govoru: vojskovođa je dao vojsku u rat. Drugačije rečeno, mi smo dužni da svoje udove predamo Bogu kao caru, besprekorne i neporočne, kakvi i dolikuju caru. Pored toga, mi smo dužni da ih damo kao žrtvu živu, jer kad ih umrtvljujemo, tada živimo po duhu. Judejska žrtva nije, dakle, ugodna Bogu.
Zar Meni, rečeno je, treba mnoštvo vaši žrtava (v. Isa. 1; 12)? Bog, međutim, zahteva žrtve verujućih, tj. slovesno služenje.
Prinesite Bogu žrtvu hvale (Ps. 115; 8) i Žrtva hvale proslaviće Me (ps. 49; 23), rečeno je na drugom mestu. Slovesno služenje se ne sastoji samo u tome da se Bogu obraćamo posredstvom reči, nego i u tome da živimo kao hrišćani, da u nama ne caruje nikakva beslovesna strast, nego da svim upravlja um, da svaki za samoga sebe bude arhijerej koji će zaklati svako zlo što se krije unutar njega, zamišljajući da svagda stoji pred Bogom i da, slično prvosvešteniku koji stoji ispred žrtvenika Božijeg, drhti od straha zbog svakog dejstva i svake reči.