Sveto pismo
Rimljanima 11,1
1Govorim dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od sjemena Avraamova od koljena Venijaminova.
Λέγω οὖν, μὴ ἀπώσατο ὁ θεὸς τὸν λαὸν αὐτοῦ; μὴ γένοιτο· καὶ γὰρ ἐγὼ Ἰσραηλίτης εἰμί, ἐκ σπέρματος Ἀβραάμ, φυλῆς Βενιαμίν.
Tumačenje stiha
Nazvavši Judejce neposlušnim narodom, pretvara se da sumnja i kaže: „Zar se obećanja Božija nisu ispunila zbog toga, što je izrailjski narod postao neposlušan?“ „Ne“, odgovara. Bog ne odbacuje Svoj narod, koji unapred pozna, tj. za koji je znao da je sposoban da prihvati veru. Jer sam ija Izrailjai, Da neko ne bi prigovorio: „Zar ti sam činiš narod“, Pavle zatim dodaje:“ Bog nije napustio Svoj narod, jer postoje i drugi, osim mene, postoje tri, postoji pet hiljada, postoji veliko mnoštvo naroda, koji je poverovao, kao što pokazuju Dela apostolska (v. 2; 41,4; 4 i 5; 14).