Psalam 62,4

Čast moju nameriše odbaciti. Gotovo da su nas lišili i samog razuma, kad su nam predložili da se klanjamo drvetu i kamenu, tako da se i o nama moglo reći: Čovek u časti budući ne razumede (Ps. 49; 13). Takvi su, dušo, tvoji neprijatelji; ti se, međutim, potčini Bogu. Zatim dodaje: Od Njega se nadam i tome samom; tj. da ću uz Njegovu pomoć zadobiti spasenje, i da On neće dopustiti da postanem odmetnik i begunac, ili da tražim drugo gospodarstvo nad sobom. Naime, i spasenje i pomoć očekujem zato, što se u Njega uzdam. Trčahu u žeđi (žudnji). Tim putem su, kaže, trčale protivničke sile, žedneći (žudeći) da me liše časti. Ustima svojim blagosiljahu a srcem svojim proklinjahu. Govori to stoga što nas demoni, nagovarajući nas na ono što je prijatno, na taj način čine čedima prokletstva.

Čast moju nameriše odbaciti. Većali su o tome da me liše časti. Moji neprijatelji i progonitelji nameravali su da iz mene izgnaju pokornost i služenje Bogu i da me potpuno obnaže, jer oni čine moju čast, pošto ću se njima proslaviti i zadobiti poštovanje.

Trčahu u žeđi (žudnji). Neprijatelji mi nisu jednostavno pristupili nego su žurili sa snažnom željom da se sukobe sa mnom, jer žeđ (žudnja) označava veliku želju. Kako o Makavejima piše Josif, car Antioh je na sve načine nastojao da ubedi Jevreje da odstupe od zakona i od otačkih običaja.
Ustima svojim blagosiljaju, a srcima svojim proklinjaju. Antioh i njegovi dvorjani hvalili su Jevreje i laskali im, ne bi li ih time priklonili da odbace Zakon, dok su ih u svojim srcima prezirali. Javno su im davali savete kao braća, a potajno su ih optuživali kao neprijatelji.