Psalam 55,15

Neka dođe smrt na njih, i neka siđu u ad živi. Budući da nisu hteli da prihvate Tebe – Život, sustići će ih takva smrt. Rečeno je: Neka siđu u ad živi, jer su, znajući da je On naslednik, govorili: Hodite da ga ubijemo (Mt. 21; 38). Prorok je to znanje (da je On naslednik) smatrao za život.

Neka dođe smrt na njih. Prozrevši ove događaje, David proklinje Judu, Annu, Kajafu i sve hristoubilačke Jevreje.
I neka siđu u ad živi. Ako je David prethodno već rekao: Neka dođe smrt na njih, zašto sada kaže: Neka siđu u ad živi, kada ove dve misli nisu saglasne jedna sa drugom? Na to ćemo odgovoriti ovako: neki od Jevreja umrli su pogubljenjem, jer ovde ne govori o prirodnoj smrti nego o smrti izazvanoj nasiljem, u ratu ili uzrokovanoj nekim drugim načinom (takvoj smrti bio je podvrgnut i Juda, koji se sam obesio). Neki od njih su se, budući na to prinuđeni i progonjeni od rimske vojske, bacali u provalije a neki su ulazili u reke i presahle potoke i tamo se skrivali tokom dugog vremena, stradajući od gladi, žeđi i straha, kako o tome pripoveda Josif (Flavije). Zbog toga David na ovom mestu jame i presahle izvore zbog njihove tmine naziva adom. Oni su postali njihovi grobovi, jer su oni koji su se tu nalazili postepeno trulili u njima. Neki ovaj stih tumače ovako: pošto su protiv Hrista zlo smišljali i Jevreji i zli duhovi, Jevreje proklinje da na njih dođe smrt, a demone da siđu u preispodnju. Demone je, kao besmrtne, nazvao živima: neka siđu u ad živi, po samoj prirodi demona. Osim toga, ako bi se reči: neka dođe smrt na njih primenile na demone, označile bi potpunu nedelotvornost njihove zlobe. Privremena obitavališta demona su njihova približavanja našim srcima, kada se oni nastanjuju na površini srca. Za demone se kaže da nam se približavaju jer nas zlim, gnusnim i bogohulnim pomislima stalno napadaju iznutra.
Jer je lukavstvo u naseljima njihovim usred njih. Neka na njih dođe smrt, jer u gradovima, u kojima žive, obitava lukavstvo. Zlo kod njih nije na površini ili na spoljašnjosti, nego u dubini i u njihovim srcima. Naselja Jevreja označio je rečju παροίκων (paroíkōn), jer su oni u njima živeli samo privremeno, s obzirom da ih je nakon nekoliko godina pogubila rimska vojska.