Nego ti, čoveče istodušni, Gospodaru moj i poznaniče moj, odnosno, ti, kojeg sam ja postavio za gospodara, a to je upravo Juda.
Nego ti, čoveče istodušni (grč. ιςοψυχος), Gospodaru moj i poznaniče moj. Ovde treba preneti glagole iz prethodnog stiha: rugao se i govorio velerečivo, odnosno: „Ti, Judo, čoveče koji si mi istodušan, ponižavao si me i velerečivo govorio protiv mene“, gde izrazom istodušni Gospod Judu naziva prijateljem, a takođe i gospodarom, jer je i njega, zajedno sa još jedanaestoricom apostola, Gospod postavio za predvodnika i kneza verujućih u Hrista, saglasno sa onim što je rečeno: Postavićeš ih za kneževe po svoj zemlji (Ps. 44; 17). Poznanikom ga naziva u smislu poznatog i bližnjeg.
Tumačenje stiha
Komentari
2