Bog razasu kosti čovekougodnika. Čovekougodnicima David ovde naziva Jevreje, zbog čega ih je i Hristos više puta prekoreo i nazvao licemerima. Jevreji su usled čovekougodništva govorili ćesaru: Svaki koji sebe gradi carem protivi se ćesaru; mi nemamo drugog cara osim ćesara (Jn. 19; 12,15). Zbog čovekougodništva su i Pilatu govorili: Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru (Jn. 19; 12). Dakle, kosti ovih čovekougodnih Jevreja, odnosno plemena od kojih se jevrejski narod sastoji kao što se telo sastoji od kostiju – razasuo je i razvejao Bog da bi bili sluge i potčinjeni svim narodima. Može se tumačiti i ovako: kad su Jevreji istrebljeni rimskim oružjem, njihova mrtva tela i kosti razvukle su divlje zveri i lešinari.
Postideše se, jer ih Bog satre. Jevreji su postiđeni i posramljeni u svim narodima, jer vode bedan i sujeveran život, zbog čega su postali najbezbožniji narod na svetu. Tome su izloženi stoga, što ih je Hristos unizio, učinivši ih predmetom poruge celog sveta.
Postideše se, jer ih Bog satre. Jevreji su postiđeni i posramljeni u svim narodima, jer vode bedan i sujeveran život, zbog čega su postali najbezbožniji narod na svetu. Tome su izloženi stoga, što ih je Hristos unizio, učinivši ih predmetom poruge celog sveta.