Brat neće izbaviti. Bratom se naziva bogoljubivi i poštovanja dostojan čovek. I kao što u taj dan neće moći da izbavi brat (dodajemo: bogoljubivi), tako neće moći da izbavi ni bilo koji drugi čovek. Ako to, dakle, ne može da učini brat koji je pri tom i bogoljubiv, onda to utoliko pre neće moći da učini bogatstvo.
Oni koji se uzdaju usilu svoju (οί πεποιβότες έπι τη δυνάμει αυτών), i hvale se velikim bogatstvom svojim; brat ne može izbaviti, da li će izbavite čovek? neće dati Bogu otkup za sebe (Ps. 48, 7 8). Prorok se obraća zemnorodnima i bogatima. Jednima se obraća obarajući njihovo mišljenje o sil i njihovoj, a drugima obarajući njihovu gordost zbog obilja imanja njihovog. Zemnorodni se uzdaju u silu svoju, uzdaju se u telesnu snagu i misle da ljudska priroda ima dovoljno sile za izvršenje onoga što želi; a onima što se uzdaju u nesigurno bogatstvo potreban je otkup (λύτρων χρεία), da bi bili izvedeni na slobodu, koju su izgubili pošto su pobeđeni nasiljem đavola, jer đavo, uzevši ih u ropstvo, neće ih osloboditi svoje tiranije dok ne zaželi da ih zameni nekim skupocenim otkupom (τινι λΰτρφ αξιολογώ). Stoga ono što se predlaže kao otkup ne treba da bude istog roda (ομογενές) sa porobljenima, nego da u velikoj meri prevazilazi njihovu vrednost, da bi đavo dobrovolьno (εκών) oslobodio zarobljenike ropstva. Otuda ih brat ne može iskupiti. Jer nikakav čovek nije u stakьu da ubedi đavola, da pusti ispod svoje vlasti onoga kode mu je jedanput dopao šaka. Čovek ni za vlastite grehe svoje ne može dati Bogu žrtvu umilostivljenja. A kako će biti u stanju da to učini za drugoga? I šta je to što bi on mogao steći u ovom svetu toliko dragoceno, da bi poslužilo kao dovoljan otkup za dušu po prirodi dragocenu (ώς αύταρκες έχειν της ψυχής αντάλλαγμα της φΰσει τιμίας), jer je ona sazdana po liku Tvorca svoga? I kakav trud u ovom svetu može dostaviti duši ljudskoj dovoljnu poputninu za prelaz u onaj svet? Stoga ove psalamske reči treba razumeti ovako: makar neko smatrao sebe veoma silnim u ovom životu, i imao ogromna imanja, psalam savetuje da odbaci gordo mišljenje o sebi, da se ponizi pod silnu ruku Božiju (1 Petr. 5, 6), i da se ne uzda u svoju silu, niti da se hvali velikim bogatstvom. Ali moguće je i uzvisiti se malo mišlju, te pod onima koji se uzdaju u silu svoju i hvale se velikim bogatstvom razumeti dušine sile, jer i sama duša nema dovoljno sila za svoje spasenje (ώς ούκ αυτοτελούς ούσης ούδ’ αυτής προς σωτηρίαν). Makar neko bio i savršen u ljudskim silama, ali, nemajući u sebi mudrosti Božije, ništa ne vredi. Makar neko nakupio mnoštvo teorija iz svetovne mudrosti i stekao izvesno bogatstvo znanja, ali neka čuje punu istinu: svaka duša ljudska upregla se je u teški jaram ropstva neprijatelju, svima zajedničkom, i izgubivši slobodu, datu joj Tvorcem, odvedena je grehom u ropstvo. No svakome zarobljeniku potreban je otkup za oslobođenje. Brat ne može otkupiti (λυτρώσασθαι) svoga brata, niti sam čovek sebe, jer onaj koji sobom otkupljuje drugoga treba mnogo više da vredi od onoga koji je uhvaćen i već robuje. Ali čovek uopšte nema takvu silu pred Bogom, da bi Ga mogao umilostiviti za grešnika, jer je i sam kriv grehu (έπεί και αυτός αμαρτίας υπόδικος). Jer svi sagrešiše, i lišeni su slave Božije, i opravdani su za badava blagodaću njegovom, otkupom koji je u Hristu Isusu (Rm. 3, 23-24).
Otuda, neće dati Bogu otkup za sebe ού δώσει οΰν τφ θεφ έξίλασμα εαυτού (st. 8) i otkupnu cenu za dušu svoju και την τιμήν της λυτρώσεως της ψυχής αύτου (st. 9). Dakle, nemoj tražiti brata za svoje iskupljenje, nego onoga koji tebe prevazilazi prirodom, ne prostoga čoveka, nego Bogočoveka Isusa Hrista, koji jedini može dati Bogu otkup za sve nas (δς και μόνος δύναται δούναι έξίλασμα τω Θεφ υπέρ πάντων ήμδν), jer Njega postavi Bog kao umilostivljenje verom u krvi Njegovoj (Rm. 3, 25). Mojsej je bio brat Izrailjcima, pa ih nije mogao iskupiti. Kako će onda iskupiti običan čovek? Prorok najpre govori potvrdno: brat ne može izbaviti, zatim sa naglaskom dodaje upitno: da li će izbaviti čovek? Mojsej nije oslobodio narod od greha, nego je samo umolio Boga da ne kažnjava za greh. On ni za sebe nije mogao dati otkup (έξίλασμα) kada je pao u greh, i posle tolikih i tako velikih čudesa i znamenja, koja je video, izgovorio je reči sumnje: Čujte odmetnici! eda li ćemo vam iz ove stene izvesti vodu? Stoga i Gospod za ovu reč reče Mojseju i Aronu: Zato što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, nećete odvesti zbor ovaj u zemlju koju sam im dao (4 Mojs. 20, 19. 12). Stoga, neće dati Bogu otkup za sebe (st. 8). Jer šta može čovek naći toliko dragoceno, da bi dao u otkup za dušu svoju? Ali se našlo nešto što vredi koliko svi ljudi skupa (αλλ’ ευρέθη εν ομού πάντων ανθρώπων άντάξιον), što je i dato kao otkupna cena za dušu našu (ό εδόθη εις τιμήν λυτρώσεως της ψυχής ημών): to je sveta i skupocena krv Gospoda našeg Isusa Hrista, koju je On prolio za sve nas, zbog čega smo mi i kupljeni skupo (1 Kor. 6, 20).
Dakle, brat ne može izbaviti; da li će izbaviti čovek? Ako nas čovek ne može iskupiti, onda Onaj koji nas je iskupio nije čovek (ό λυτρωσάμενος ημάς ούκ άνθρωπος). Stoga, ako je Gospod naš poživeo s nama u podobiju tela greha, nemoj Ga zbog toga smatrati prostim čovekom, ne priznajući u Njemu silu Božanstva. On nije imao potrebe da daje Bogu otkup za sebe, niti da iskupljuje svoju dušu, jer On greha ne učini, niti se obmana nađe u ustima njegovim (1 Petr. 2, 22). Tako, dakle, niko ne može iskupiti sebe dok ne dođe Onaj koji povraća narod iz ropstva (Ps. 13, 8), ne srebrom, ne darovima, kao što je napisano kod Isaije (52, 3), nego krvlju svojom. On nas, koji Mu nismo braća, nego smo Mu postali neprijatelji kroz grehe svoje, On koji nije prost čovek već Bog, pošto nam je podario slobodu, naziva braćom svojom (Jevr. 2, 12). Stoga Onaj koji nas je iskupio, ako svoju misao upravimo na njegovu prirodu, nije nam brat i nije čovek. Ako pak uzmemo u obzir njegov blagodatni silazak k nama, onda nas i braćom naziva, i silazi k čovečanstvu Onaj koji neće dati Bogu otkup za sebe, nego će dati otkup za sav svet, jer Njemu nije potrebno očišćenje, nego je On sam očišćenje (αλλ’ αυτός έστιν ίλαστήριον)
Tumačenje stiha
Komentari
2Otuda, neće dati Bogu otkup za sebe ού δώσει οΰν τφ θεφ έξίλασμα εαυτού (st. 8) i otkupnu cenu za dušu svoju και την τιμήν της λυτρώσεως της ψυχής αύτου (st. 9). Dakle, nemoj tražiti brata za svoje iskupljenje, nego onoga koji tebe prevazilazi prirodom, ne prostoga čoveka, nego Bogočoveka Isusa Hrista, koji jedini može dati Bogu otkup za sve nas (δς και μόνος δύναται δούναι έξίλασμα τω Θεφ υπέρ πάντων ήμδν), jer Njega postavi Bog kao umilostivljenje verom u krvi Njegovoj (Rm. 3, 25). Mojsej je bio brat Izrailjcima, pa ih nije mogao iskupiti. Kako će onda iskupiti običan čovek? Prorok najpre govori potvrdno: brat ne može izbaviti, zatim sa naglaskom dodaje upitno: da li će izbaviti čovek? Mojsej nije oslobodio narod od greha, nego je samo umolio Boga da ne kažnjava za greh. On ni za sebe nije mogao dati otkup (έξίλασμα) kada je pao u greh, i posle tolikih i tako velikih čudesa i znamenja, koja je video, izgovorio je reči sumnje: Čujte odmetnici! eda li ćemo vam iz ove stene izvesti vodu? Stoga i Gospod za ovu reč reče Mojseju i Aronu: Zato što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, nećete odvesti zbor ovaj u zemlju koju sam im dao (4 Mojs. 20, 19. 12). Stoga, neće dati Bogu otkup za sebe (st. 8). Jer šta može čovek naći toliko dragoceno, da bi dao u otkup za dušu svoju? Ali se našlo nešto što vredi koliko svi ljudi skupa (αλλ’ ευρέθη εν ομού πάντων ανθρώπων άντάξιον), što je i dato kao otkupna cena za dušu našu (ό εδόθη εις τιμήν λυτρώσεως της ψυχής ημών): to je sveta i skupocena krv Gospoda našeg Isusa Hrista, koju je On prolio za sve nas, zbog čega smo mi i kupljeni skupo (1 Kor. 6, 20).
Dakle, brat ne može izbaviti; da li će izbaviti čovek? Ako nas čovek ne može iskupiti, onda Onaj koji nas je iskupio nije čovek (ό λυτρωσάμενος ημάς ούκ άνθρωπος). Stoga, ako je Gospod naš poživeo s nama u podobiju tela greha, nemoj Ga zbog toga smatrati prostim čovekom, ne priznajući u Njemu silu Božanstva. On nije imao potrebe da daje Bogu otkup za sebe, niti da iskupljuje svoju dušu, jer On greha ne učini, niti se obmana nađe u ustima njegovim (1 Petr. 2, 22). Tako, dakle, niko ne može iskupiti sebe dok ne dođe Onaj koji povraća narod iz ropstva (Ps. 13, 8), ne srebrom, ne darovima, kao što je napisano kod Isaije (52, 3), nego krvlju svojom. On nas, koji Mu nismo braća, nego smo Mu postali neprijatelji kroz grehe svoje, On koji nije prost čovek već Bog, pošto nam je podario slobodu, naziva braćom svojom (Jevr. 2, 12). Stoga Onaj koji nas je iskupio, ako svoju misao upravimo na njegovu prirodu, nije nam brat i nije čovek. Ako pak uzmemo u obzir njegov blagodatni silazak k nama, onda nas i braćom naziva, i silazi k čovečanstvu Onaj koji neće dati Bogu otkup za sebe, nego će dati otkup za sav svet, jer Njemu nije potrebno očišćenje, nego je On sam očišćenje (αλλ’ αυτός έστιν ίλαστήριον)