A ja rekoh u izobilju mome: neću se pokolebati do veka. Objašnjava uzrok pada. Budući da sam se, kaže, u vreme blagostanja pogordio, bio sam i doveden u pometnju. To mi se nije dogodilo zato, što si Ti to naveo na mene, nego jedino zato što si odvratio Svoje lice od mene. Dakle, budući da bez Tvoje sile ne možemo ni da stojimo, učini da izvršim Tvoju volju i da ponovo zablista lepota moje duše. Takvu nadu (tj. gordost, nadu da mogu živeti bez Boga, nap. prev.) imali su i Adam, koji je do obmane živeo u raju, i car Jezekija, koji je pobedio Asirce, čemu jasno poučava Knjiga dnevnika, govoreći da se ponese srce carevo (2. Dnevn. 32; 25).
Tumačenje stiha
Komentari
1