Hristos se u bogonadahnutom Pismu izobražava drvetom ispovedanja, kao što je rečeno: Drvo je života onima koji se hvataju za Njega (Priče Sol. 3; 18). Zbog toga Psalmopojac kaže da će oni, koji poveruju u Hrista, biti Njegovo telo, jer će preobraziti naše telo da bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3; 21). Izvorom voda naziva božanstvena Pisma, u kojima svugde možemo da nađemo propovedanje Hrista. Hristos je drvo života, a apostoli grane. Krv i voda iz rebara Hristovih su plod, krv za izobražavanje stradanja, a voda za izobražavanje krštenja; reči su lišće. Plod svoj donosi u svoje vreme. Pod plodom drveta podrazumevaj pravu veru, a pod njegovim lišćem ispunjavanje zapovesti. Plod su oni koji se spasavaju, koren je krštenje, a zemljodelac je Otac. I list njegov neće otpasti, i sve što radi preuspeće, jer delo, koje se izvršava po Bogu, ne može biti beskorisno. Vreme za davanje zavisi od onoga ko prima.
„On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vrijeme, i kojemu list ne vene: što god radi, u svemu napreduje.“
„On je kao drvo usađeno kraj potoka.“ To je sama Premudrost, koja uzažele da uzme ljudsku prirodu zarad našeg spasenja; da kao čovek može biti „drvo usađeno kraj potoka“ - jer u ovom značenju može se uzeti i ono rečeno u drugome psalmu „reka Božja puna je vode“ – to jest kraj Svetoga Duha; o kojoj je rečeno „krstiće vas Duhom Svetim“, i ponovo „ako iko ožedni, neka dođe k meni i neka pije“, i opet „ da znate dar Božiji, i koji je taj koji ti traži vodu, ti bi ga pitao za Njega, i On bi ti dao vode žive, od koje ko god pije nikad ne ožedni, no će se u njemu stvoriti izvor vode pršteći u život večni.“
Ili pak - „kraj potoka“ mogu biti gresi čovečiji, jer prvo, vode su prozvane „narodima“ u Otkrivenju; a opet, „kraj potoka“ nije nerazumno shvatiti kao pad, koji ima veze sa grehom.
To „drvo“ odnosno, naš Gospod, iz tekućih struja vodenih, to jest, iz grešnih ljudi, izvlačeći ih usput u korenje njegove discipline, „rod svoj donosi“, „u svoje vreme“, to jest, nakon što beše proslavljen svojim Vaskrsenjem i Vaznesenjem na nebesa. Jer tada, nisposlavši Duha Svetoga apostolima i potvrđujući njihovu veru u Njega i propoved svetu, učini crkve da „rod svoj donesu“. „Kojemu list ne vene“, to jest, Njegova Reč neće biti uzaludna. Jer „svo je telo trava, i sva slava čovečija cvet je u travi; trava propada, i cvet otpada, ali reč Božija ostaje do veka. I šta god da radi uspeće“, odnosno, kakav god rod da drvo donese, koji se sav mora razumeti kao plodovi i lišće, to jest, dela i reči.
Tumačenje stiha
Komentari
2„On je kao drvo usađeno kraj potoka.“ To je sama Premudrost, koja uzažele da uzme ljudsku prirodu zarad našeg spasenja; da kao čovek može biti „drvo usađeno kraj potoka“ - jer u ovom značenju može se uzeti i ono rečeno u drugome psalmu „reka Božja puna je vode“ – to jest kraj Svetoga Duha; o kojoj je rečeno „krstiće vas Duhom Svetim“, i ponovo „ako iko ožedni, neka dođe k meni i neka pije“, i opet „ da znate dar Božiji, i koji je taj koji ti traži vodu, ti bi ga pitao za Njega, i On bi ti dao vode žive, od koje ko god pije nikad ne ožedni, no će se u njemu stvoriti izvor vode pršteći u život večni.“
Ili pak - „kraj potoka“ mogu biti gresi čovečiji, jer prvo, vode su prozvane „narodima“ u Otkrivenju; a opet, „kraj potoka“ nije nerazumno shvatiti kao pad, koji ima veze sa grehom.
To „drvo“ odnosno, naš Gospod, iz tekućih struja vodenih, to jest, iz grešnih ljudi, izvlačeći ih usput u korenje njegove discipline, „rod svoj donosi“, „u svoje vreme“, to jest, nakon što beše proslavljen svojim Vaskrsenjem i Vaznesenjem na nebesa. Jer tada, nisposlavši Duha Svetoga apostolima i potvrđujući njihovu veru u Njega i propoved svetu, učini crkve da „rod svoj donesu“. „Kojemu list ne vene“, to jest, Njegova Reč neće biti uzaludna. Jer „svo je telo trava, i sva slava čovečija cvet je u travi; trava propada, i cvet otpada, ali reč Božija ostaje do veka. I šta god da radi uspeće“, odnosno, kakav god rod da drvo donese, koji se sav mora razumeti kao plodovi i lišće, to jest, dela i reči.