Postanje 31,13

Izraz LXX: ὁ ὀφθείς σοι = Koji sam ti se javio / Kojeg si video, nema MT, ali ga ima Targum; izraz povezuje ovo javljanje sa onim prethodnim, u 28,13-17. Vetilj – „Beš-El“ znači Dom Božiji, koji je kod LXX nazvan Mesto Božije. Vetilj je jedno od najranijih Svetilišča Izrailja.

Ovo je nova Angelofanija (st. 11), tj. Teofanija (st. 13) Jakovu, posle one u Vetilju (28,12-22), koja pokazuje da je javljeni Anđeo Božiji ustvari sam Sin Božiji, Koji je Anđeo Velikog Saveta (Is.9,6), kao što se i kasnije javio Mojsiju pod Horivom (Izl.3,2-6.15-15). Jevrejski tumači ne priznaju takvo shvatanje (a ono je izneto već od Prvomučenika Stefana Arhiđakona u DAp.7,30-38), nego govore da je to „obično za proročka viđenja: gde je prvi stepen javljanja – priprema, neko međustanje, za otkrivanje drugog, višeg stepena proroštva“ (I. Herc, v. Literatura, 10). Filon Aleksandrijski stoji bliže novozavetnom shvatanju, govoreći da je „Angel (=Vesnik) Njegov Logos“ i on je samo „lik Božiji“ (εἰκόνα), ali nije istinski Bog (O snovima 1,228-239). Jedan pak drugi Jevrejin, Apostol Pavle, smatra Sina Božijeg Likom-Ikonom Boga Nevidljivoga, upravo zato što je On – Istinski Bog, ali Koji se Objavio ovaploćenjem (Kol.1,13-17; Fil.2,6-7). Dakle, starozavetne Angelofanije i Teofanije imaju mesijanski, hristološki karakter i smisao. To kažu i crkveni Oci: Justin Mučenik i Teodorit: „Ovde je – Javljeni – nazvan i Anđelom i Bogom: Bogom jer je to po prirodi, a Anđelom da poznamo da nije Javljeni Otac, nego Sin Jedinorodni, jer čiji bi Anđeo bio Otac? A Sin je i Bog i Anđeo Velikog Saveta, jer nam je On objavio Očeve tajne“ (Teodorit, Aporije 89).

LXX ima dodatak: „i biću sa tobom“ (iz jevr. predloška?). Sv. Irinej Lionski kaže da je Jakov mnogodetnošću postao prorok Gospodu, jer je bilo potrebno da on od dve sestre rodi decu, kao što je Hristos od dva naroda, i od jednog istog Oca, takođe i od dve sluškinje, to jest od slobodnih po telu i od robova (Gal.4,22-31), predstavio sinove Bogu Ocu, i svima dao dar Duha Koji oživljava“; takođe da su „Jakovu raznobojne ovce bile plata, kao što će i Hristu biti nagrada – ljudi iz raznih i drugačijih naroda, sastavljeni u jedno stado vere“, to jest Crkvu (Ps.2,8); i takođe: „kao što se u tuđini rodio dvanaestoplemeni rod Izrailja, tako će i Hristos u tuđini roditi dvanaestostubnu tvrđavu Crkve“ (Proš. jeresi 4,21,3). Tako hristološka egzegeza osmišljava Stari Zavet.