Sveto pismo

Postanje 15,7

7
I reče mu: ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura Haldejskoga da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
εἶπε δὲ πρὸς αὐτόν· ἐγὼ ὁ Θεὸς ὁ ἐξαγαγών σε ἐκ χώρας Χαλδαίων, ὥστε δοῦναί σοι τὴν γῆν ταύτην κληρονομῆσαι.

Tumačenje stiha

Komentari

Sv. Prvomučenik Stefan veli da Bog „ne dade mu (Avraamu) nasledstva u njoj (=Hananu) ni stope", ali „obeća da će je dati u posed njemu i semenu njegovom posle njega, dok on još neimaše deteta" (DAp.7,5) - što zaista dalji tekst objašnjava tako. Postoji izv. dijalektika, tačnije dijalogika, tj. eshatološka perspektiva, u ovom odnosu Boga i Avraama: u obećavanja i davanju-nedavanju Zemlje Obećane Avraamu, koja se ne može shvatiti ni objasniti samo istorijski, što pokušava M. Buber (u svom inače nadahnutom članku O Avraamu, Ecrits sur la Bible, Paris/Bayard 2003; v. na tu temu i naš tekst „Sveta Zemlja - istorija i eshatologija“). Ključ Zemlje Obeća(va)ne jeste Hristos-Zemlja Živih. (Opširnije v. u našoj knjizi Hristos - Alfa i Omega, V. Banja, 2000, 2004).

Nazad na celo poglavlje