Postanje 1,27

U st. 26, Bog (=Sveta Trojica) odlučuje da stvori čoveka "po liku i po podobijuu" Svome (MT bukv: kao podobije), dok ovde, u st. 27, se kaže da je Bog čoveka stvorio o samo po liku Svome, po liku Božijem, dok izraz po podobiju ovde je izostavljen. Izuzetnost stvaranja čoveka vidna je i po trostrukoj, u istom stihu, upotrebi samo Bogu spojstvenog glagola "bara". Sveti Oci tumače ovu najavu "lika i podobija" (st. 26), a stvaranje samo po liku (st.27), tako da lik/bogolikost je datost ludsko) prirodi, stvorenoj po slici besmrtne Božanske prirode, a podobije (st.26) je prednamereno i naznačeno od Boga kao zadatost čoveku, tj. kao dinamičko, sinergijsko ostvarene bogopodobnosti, i ono je predostavljeno čovekovoj slobodnoj volji, ljubavi,saradnji s Bogom. Jer, "Bog nas je za ovaj svet stvorio bez nas, a učešće u večnom životu ne biva bez nas“, vele Sveti Oci. Sv. Vasilije kaže: Po slici smo stvoreni, po podobiju postajemo kao hrišćani" (O stvaranju čoveka, Sv Maksim, Quest, III,1). Čovek, stvoren kao "celem", živa ikona/obraz/lik Božiji pretpostavlja odnos koji može biti samo među ličnostima, među ličnim Bogom i ličnostim čovekom. Ukratko: čovek je tek kao ličnost - lik Božii. Svaka religija, filosofija, mistika, ideologija koja zastupa "rastvaranje" brisanje, iščezanje lika ljudskog, poništava čoveka kao živu ličnost. Poricanje čovekove bogolikosti suštinski je nečovečno, nehumano, protivbožno protivčovečno.

Ovde u 1,26-27 samo je ukratko rečeno o stvaranju čoveka, i dodato: muško i žensko, a detaljnije je to stvaranje, i čoveka i posebno žene, opisano u 2,7 i 2,21-22. Taj dvostruki opis stvaranja čoveka (koji moderni biblisti vide kao dva opisa, od dva različita pisca), po Sv. Ocima, nagoveštava drugo, novo stvaranje = presazdavanje čoveka u Hristu (poput dva davanja tablica Zakona, što nagoveštava drugi, Novi zakon - Novi Zavet, Jevr. 12-22; 8,7-13). Pri prvom stvaranju čoveka samo je nagoveštena Sveta Trojica, pri novom stvaranju, u novozavetnom krštenju, priziva se u punoći sva Sveta Trojica: Otac i Sin i Sveti Duh (Sv. N. Kavasila, O životu u Hristu, 1).