Otkrivenje 21,1

Ovde takođe nije reč o uništenju (nepostojanju, nebiću) tvari, nego o promeni na bolje, prema svedočanstvu apostola da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije. I božanstveni Psalmopojac kaže: Sve će kao haljina ovetšati, kao haljinu savićeš ih i izmeniće se (Ps. 101; 26). Obnavljanje starog ne znači poništenje suštine, nego samo uklanjanje zastarelog i naboranog. Čak se i za ljude, koji se promene na bolje ili gore kaže: „I on je, i nije on“ (dosl. „drugo od drugog postade“), tj. promenio se. Primetimo takođe da i Evanđelist, smatrajući promenu prethodnog stanja za promenu na bolje, upotrebljava izraz „prođoše“ (grč. „παρηλθεν“), umesto „promeniše se“ (grč. „ιηλλαγη“), dok je za more rekao da „mora nema više“. To je stoga što more neće biti potrebno kada ljudi više ne budu po njemu plovili niti prevozili i dopremali zemaljske plodove u udaljene oblasti. Neće biti potrebno ni u slučaju da označava buran i ustalasan život, jer se kod svetih tada neće zadržati ni najmanji strah ili pometnja. To potvrđuje i sveti Vasilije Veliki u svom tumačenju Isaijinih reči: Govorim dubini (bezdanu): presahni, i isušiću sve reke tvoje (Is. 44; 27).