Otkrivenje 20,5

5-6

Iz božanstvenog Pisma znamo da postoje dva života i dva umiranja, tj. smrti. Zbog prestupanja zapovesti, prvi život je privremen i telesan, a drugi, usled očuvanja Božanskih zapovesti, jeste život večni koji je obećan svetima. U skladu sa tim postoje i dve vrste smrti: jedna je telesna i privremena, a druga, večna, poslata u budućem veku kao kazna za grehe, tj. geena ognjena. Isto tako, postoji razlika i među mrtvima: jedne, o kojima je Isaija rekao da su mrtvi koji neće videti život (Is. 26; 14) i koji svojim delima unose smrad i umiranje, treba izbegavati; druge, pak, koji su u Hristu umrtvljavali (θανατουντες) telesna dela, saraspinjali se sa Hristom i bili mrtvi za svet, treba veličati. Očigledno je da su mrtvi i dostojni sažaljenja oni, koji nisu pogrebeni sa Hristom niti su u krštenju sa Njim vaskrsli, nego ostaju u grehovnom mrtvilu. Oni neće vaskrsnuti sa Njim dok se ne okonča hiljadu godina tj. vreme, koje traje od Njegovog Prvog do Drugog slavnog dolaska, nego će se vratiti u zemlju kao oni koji su i rođeni samo od zemlje a ne od Duha. U njihovoj smrti je početak njihovih budućih mučenja. Oni, koji vaskrsnu u prvom vaskrsenju, tj. koji se oslobode od ubistvenih pomisli i smrtonosnih dela – to su blaženi, jer oni neće iskusiti večne muke i drugu smrt nego će, tokom hiljadu godina do odrešenja satane i njegove prevare svih naroda, sveštenodejstvovati (ιερατευσουσι) i carovati sa Hristom. Oni, međutim, neće nakon toga biti lišeni carstva, nego će ga još čvršće i očiglednije zadobiti nakon okončanja privremenog i nastupanja večnog. Vreme, koje će proteći od oslobađanja đavola do njegove osude i kažnjavanja u geeni nema nikakvog značaja. Zato se reči „biće jereji Bogu i Hristu“ moraju shvatiti kao ponavljanje prethodnog, jer čuda svetih, koja su nam sada poznata iz iskustva, u vreme kada je Evanđelista dobio otkrivenje, bila su još uvek budućnost. Postoje, dakle, dve smrti i dva vaskrsenja. Prva je telesna smrt, poslata kao kazna za ljudsku neposlušnost (παρακοη), a druga je večno mučenje. Prvo vaskrsenje je preporađanje od mrtvih dela, a drugo promena (μεταποιησις) tela iz propadljivog u nepropadljivo.