Otkrivenje 20,11

Beli presto označava mirovanje Božije, koje će On sazdati u svetima, ukrašenim vrlinama, sedajući na njih kao na presto (ενθρονιξομενος). „Bežanje neba i zemlje“ označava njihovu prolaznost i obnavljanje na bolje, jer se na njima neće naći mesta za promenu. Ako je tvar zbog nas postala propadljiva, onda će se ona, prema svedočenju apostola, osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije (Rim. 8; 21), obnovljena u sjajnijem obliku, umesto da pretrpi konačno uništenje, kako su mislili blaženi Antipater i drugi svetitelji. Blaženi Irinej kaže: „Neće propasti niti biti uništena ni ipostas (osnova) ni suština tvorevine (jer je istinit i snažan Onaj Koji ju je stvorio), nego prolazi obličje (οχημα) ovoga sveta u kojem je izvršeno prestupanje (παραβασις) zapovesti, jer je u njemu ovetšao (επαλαιωθη) čovek i zbog toga je, prema Božijem predznanju (προειδοτος), to obličje i bilo samo privremeno“. Veliki Metodije u Besedi o vaskrsenju kaže o tome sledeće: „Ne može se prihvatiti mišljenje nekih da će sve biti uništeno do temelja i da neće više biti ni zemlje, ni neba, ni vazduha. Iako će se čitav svet rasplamsati od ognja zbog svog očišćenja i obnovljenja, ipak neće doći do njegovog konačnog istrebljenja i uništenja“, a zatim nastavlja: „I Pavle jasno svedoči kada kaže da žarkim iščekivanjem tvorevina očekuje da se jave sinovi Božiji, jer se tvar pokori taštini ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti,… itd. (Rim. 8; 19 21). I pre toga je sveti David, pojući Gospodu, rekao: Kad im pošalješ Duha Tvoga opet se izgrađuju, i tako obnavljaš lice zemlje (Ps. 103; 30), dok Isaija kaže: Evo, Ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i pređašnje se neće pominjati niti će u srce dolaziti, nego će se radost i likovanje naći u njemu (Isa. 65; 1718) i 22). I to je pravedno, jer će nemerljivost radosti i veličina nagrade učiniti da budu zaboravljeni trud i napori.“ Ovaj prorok na drugom mestu kaže: Jer kao što će stajati preda Mnom nova nebesa i nova zemlja koje ću načiniti, tako će stajati i seme vaše i ime vaše (Isa. 66; 22). Tako će se, zajedno sa nama, bivša tvar postepeno izmeniti u nešto bolje, ne prelazeći, kao ni mi, nakon smrti u nebiće (nepostojanje, ανυπαρξια).