Otkrivenje 17,6

6-7

Iz mnogih delova Svetog Pisma može se videti da se gradovima daju nazivi u skladu sa njihovim delima i načinom života. Zato je i drevni Vavilon i nazvan bludnicom koja uveseljava (tj. gradom koji se uveseljava svojim bludničenjem), zapovednicom magova i čarobnjaka, pa je i o starom Jerusalimu rečeno: U tebe beše čelo žene bludnice (Jer. 3; 3), dok se u poslanici apostola Petra stari Rim naziva Vavilonom (1. Petr. 5; 13). Najzad, najispravnije je da se Vavilonom i bludnicom nazove grad koji je bio u najvećoj snazi u vreme Persijanaca, a zatim i svaki drugi grad koji se radovao krvi i ubistvima. Evanđelista se užasnuo videvši jedan od takvih gradova koji se zacrveneo od krvi svetih. Međutim, od angela je doznao da će taj grad – vladalac sveta – pri svršetku sveta biti kažnjen za svoja bezakonja, bez obzira koji mi grad pod tim podrazumevali: persijski ili Rim koji je ponovo stekao nekadašnju vlast, ili neki novi, ili ovozemaljsko carstvo uopšte, shvaćeno, kako je govoreno ranije, kao jedno telo. Naime, svi oni su prepuni pregrešenja i u svima je prolivena krv svetih, mada ne u istoj meri neki više, neki pak manje. Ko će, na primer izmeriti krv mučenika od vremena Dioklecijana ili njihova mučenja u persijskoj zemlji? O onome šta se dešavalo u tajnosti u vreme Julijana ili o progonima pravoslavnih u vreme arijanaca u novom Rimu onima koji čitaju poznato je iz istorije.