Otkrivenje 16,19

Mislimo da je taj grad, neznatan po broju i veličini građevina, ali najstariji i najveći po pobožnosti – Jerusalim, proslavljen pred neznabožačkim gradovima i različit (αντιδιαστελλομενη) od njih po stradanjima Hristovim. Njegova podela na tri dela ukazuje na Jevreje, hrišćane i Samarjane koji tamo žive ili pak ukazuje na podelu žitelja na čvrsto verujuće, Jevreje koji su oskrnavili svoje krštenje i one koji se uopšte nisu pokorili propovedi – na njihovo nesuzdržano i otvoreno ispunjavanje pohotljivih želja i na osudu i zbacivanje svakoga od njih na mesto koje im pripada. Sada Jevreji i Samarjani iz straha od pobožnih careva skrivaju svoje bezbožništvo i ne usuđuje se da otvoreno pristupe svom otpadništvu. Oni skrivaju svoja ubeđenja pretvarajući se da su i oni istinski hrišćani i da nose isto ime kao oni. Kada ih, međutim, razobliče pojačana iskušenja, tada će doći do podele među ljudima na pobožne, bezbožnike i grešnike i svi će pristupiti svojim istomišljenicima i strani s kojom su saglasni. „Pad neznabožačkih gradova“ ukazuje ili na njihovo razaranje ili na nestanak neznaboštva sa dolaskom Carstva nebeskog, koji će, prema proroku Danilu, naslediti sveti (Dan. 7;27).

„Vavilon veliki“, pometen sopstvenim žitejskim brigama, i njegovo mnogoljudno mnoštvo, koje se preuznosi zbog svog nepravednog bogatstva, usled dugotrpeljivosti iz zaborava dolaze na pamet i ispijaju čašu gneva Božijeg zbog gaženja pravednosti i bezbožnih reči i dela.