Otkrivenje 12,1

Neki su smatrali da je „žena odevena u sunce“ Presveta Bogorodica, koja je mnogo pretrpela (παθουσα) i pre nego što su prepoznali Njenog Božanstvenog Sina. Kako je, međutim, naš Gospod rođen mnogo pre ovog otkrivenja, veliki Metodije, smatrajući da to ne odgovara rođenju Gospodnjem, tvrdi da je ova žena sveta Crkva. Nije suvišno da se ovde pomenu i reči blaženog Metodija, koji u takozvanom Simposionu (Gozbi), u ime devstvenika Prokla, kaže: „Žena odevena u sunce je Crkva; što je za nas odeća, to je za nju svetlost, a što je za nas zlato i blistavo drago kamenje – za nju su najlepše i najsjajnije zvezde. Ona stoji na mesecu; kako od meseca zavisi vlaga u prirodi to se ovde, slikovito rečeno, pod mesecom podrazumeva vera onih koji se kroz kupelj (tj. sv. krštenje) očišćuju od propadljivosti (truležnosti). Ona boluje, preporađajući duševne u duhovne i preobražujući ih izgledom i likom po podobiju Hristovom.“ U nastavku kaže: „Pod onim koji se ponovo rađa ne treba podrazumevati Hrista, jer se tajna vaploćenja božanskog Logosa ispunila mnogo pre otkrivenja Jovanovog. Jovan govori i prorokuje o sadašnjosti i budućnosti“, a zatim dodaje: „Tako nas sama nužnost primorava da kažemo da je ona koja boluje i rađa iskupljene – Crkva, o kojoj Duh svedoči kroz Isaiju: Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke rodi detića (Is. 66; 7). Od koga je bežala? Naravno, od aždaje, da bi rodila narod – duhovni Sion muškog pola“. „Prema tome, Hristos se duhovno rađa u svakome od nas; zato nas Crkva povija u pelene i saoseća sa nama sve dok se u nama ne uobliči Hristos koji je rođen, kako bi svaki, postavši pričastan Hristu (postavši zajedničar Hristov), i sam postao Hristos“.

Crkva se na taj način obukla u Sunce pravde, Hrista, jer je pod njenim nogama svetlost noćne svetiljke, što ukazuje na ovozemaljski život, promenljiv (αλλοιουμενη) kao mesec. Na njenoj glavi nalazi se kruna (venac) apostolskih dogmata i vrlina. Taj isti Metodije kaže: „Ako od meseca zavisi vlažnost, onda on označava krštenje, slikovito nazvano morem, spasonosnim za one koji se u njemu preporađaju a pogubno (pogibeljno, ολεθριον) za demone“.