Kološanima 4,5

„Mudro živite prema onima koji su napolju“. A napolju su nehrišćani. Hrišćani mudro žive, ako žive po Evanđelju Gospoda Hrista koji je „mudrost Božja“ (1. Kor. 1,24.30). Van toga je „neznanje bezumnih ljudi“ (1. Petr. 2,15), neznaboštvo, glupost, ludilo. Što god nije od Hrista, te jedine istinske i večne mudrosti, zaista je i glupost i ludilo. Ljudi zaglupljuju i zaluđuju od strasti i greha. U svojoj suštini greh je glavno ludilo duše ljudske. Greholjublje je uvek ludovanje duše pred Bogom. Jedino hristoljublje ispunjuje dušu božanskom mudrošću. Samo živeći tom mudrošću, ljudi božanski mudro iskorišćuju vreme života, dato im od Boga; božanski mudro – „iskupljuju vreme“. Kroz grehe i strasti mi rasipamo bogodano vreme, predajemo ga smrti i ludilu zla. A vrvme života nam je dato da njime zaradimo besmrtnost i božansku večnost. Ono treba da bude uvod u večnost. To je njegova prava, božanska namena. Ispunjujući ga besmrtnim i večnim, mi ga iskupljujemo, otkupljujemo od svega smrtnog, prolaznog, grehovnog, glupog, ludog. Jedino živeći „mudro“, tojest Hristom, mi iskupljujemo vreme; a na svaki drugi način mi ga zloupotrebljujemo i upropašćujemo. Jer je i vreme stvoreno Bogom Logosom, i radi Boga Logosa (sr. Jn. 1,3; Kol. 1,16). Njegova se logosnost, i logičnost, i sastoji u tome da služi Bogu Logosu – Gospodu Hristu, da odvodi i predaje Njemu sve što u sebi ima i nosi. Vreme nam je dato da ga pretvorimo u večnost živeći „mudro“; u Hristu i Hristom. Logosnim bićem svojim vreme je ušlo u bogočovečansko telo Hristovo, Crkvu, i tu našlo svoje večno naznačenje i božansko ostvarenje. Pomoću svetih tajni i svetih vrlina u Crkvi se vreme prerađuje u večnost. Jer je Crkva čudotvorna božanska radioiica u kojoj se vremensko pretvara u večno, i smrtno u besmrtno, i prolazno u neprolazno.