Kološanima 3,13

Da su se hrišćani obukli u svete vrline koje sačinjavaju hristolikog čoveka, dokazuju „snoseći jedan drugoga, i opraštajući jedan drugome ako ko ima tužbu na koga: kao što je i Hristos oprostio vama, tako i vi“. Da, hrišćana je dužnost nad dužnostima da u svemu budu „kao što je i Hristos“. Oni se ne smeju rukovoditi nikim i ničim manjim od Bogočoveka i Spasitelja, Gospoda našeg Isusa Hrista. Naročito u praštanju. Kako i koliko praštati, apostolsko je pitanje (Mt. 18,21). A evo i svetog apostolskog odgovora: Opraštajte jedan drugome „kao što je i Hristos oprostio vama“. Razmisliti samo: koliko je Gospod Hristos unapred oprostio svakome od nas, rešivši se da dođe i spase rod ljudski na onako besprimerno samopožrtvovan i čovekoljubiv način. Spasavši nas od greha, On nam je i oprostio sve grehe. I danas, kako se spasavamo od svakoga greha ako ne Njegovim svečovekoljubivim praštanjem? (sr. Ef. 1,7; Kol. 1,14). Jer On jedini ima vlast opraštati grehe, pošto On jedini ima silu otpuštati i razrešavati grehe (Mt. 9,6). I On to svemilostivo čini kroz svete tajne i svete vrline (sr. Jn. 20,22-23; Mt. 18,18). Greholjubivi i slabi, mi smo uvek pod gresima, zato nam je neprestano i potrebno Njegovo opraštanje grehova. To je razlog da i mi neprestano opraštamo jedan drugome, čak ako ko ima i tužbu na koga. Ogorčen, ti podižeš tužbu na brata svoga zbog toga i toga. No zamisli, kakvu bi tužbu svakog dana, i svakog časa, mogao dizati na tebe sveznajući Gospod, kada nam ne bi svemilostivo i svežalostivo opraštao grehe! „Opraštajte, i oprostiće vam se“ (Lk. 6,37). „Budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama“ (Ef. 4,32). Time ćete pokazati da ste svukli starog i obukli novog čoveka.