Kološanima 3,1

„Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga“. Hrišćanstvo nije drugo nego neprestano doživljavanje Hrista, doživljavanje Njegovog života od početka do kraja. Hrišćanin je hrišćanin ako svakog časa doživljuje nešto Hristovo, nešto evanđelsko. Njegov je poziv: da uvek živi kao onaj koji je sa Hristom vaskrsao iz mrtvih; da uvek postupa kao besmrtnik. Besmrtnik je time besmrtnik što u ovom svetu smrti živi besmrtnim i večnim. On neprestano traži ono što je besmrtno i večno, hraneći se time, jer besmrtnik se hrani besmrtnim. Sav u osećanju i saznanju da je vaskrsao s Hristom, on i traži „ono što je gore“. A to nije nešto neodređeno i nejasno već božanski određeno i jasno, kao i sam Gospod Hristos Bogočovek. Jer to „gore“ je onde „gde Hristos sedi s desne strane Boga“. A to je samo Trosunčano Božanstvo sa svima svojim božanskim savršenstvima. Hrišćanin čezne ne za nekom maglovitom, apstraktnom, transcendentnom, pustom beskrajnošću, već za beskrajnošću ispunjenu Gospodom Hristom i Njegovim neiskazanim bogočovečanskim savršenstvima i blagovestima. Beskrajnost bez Hrista? Zar to nije – beskrajna muka za duh ljudski? Pakao i nije drugo nego beskrajnost bez Hrista, besmrtnost bez Hrista. Živeti besmrtno bez Gospoda, – eto šta sačinjava večne paklene muke. Tu čovek stalno i večito doživljuje sebe samo kao sebe, svoju besmrtnost i večnost ispunjuje samo sobom, – kakva dosada, kakav pakao! A hrišćanin? Sve njegove svetove, svu njegovu besmrtnost i večnost ispunjuje čudesni Gospod Hristos; i u njima on stalno doživljuje Njegove besmrtne blagovesti i večne radosti, – kakva milina, kakav raj! U ovom svetu on ozbiljno i radosno živi kao čovek koji je sa Hristom vaskrsao iz mrtvih, ustao iz groba sebičnosti, pobedio sve smrti, i ušao u novi, širok, bogočovečanski život, u kome se živi besmrtnim božanskim silama Vaskrsloga i Večnoživoga.

Jesi li hrišćanin, ti ćeš tražiti ono što vazneseni Gospod ima i daje svojim sledbenicima. A On hoće da svi oni budu gde i On (sr. Jn. 17,24). To znači: On hoće da ti učiniš svojim ono što nam je On darovao: da Njegova ljubav postane tvoja; da Njegova pravda postane tvoja; da Njegova istina postane tvoja; da Njegovo preobraženje postane tvoje; da Njegova smrt i vaskrsenje i vaznesenje postanu tvoji; rečju: da celokupio Njegovo Evanđelje i sak Njegov bogočovečanski život postanu tvoji. Jer hrišćanstvo se sastoji u ohristovljenju sebe pomoću neprekidnog doživljavanja Hrista i svega Hristovog: „Ja više ne živim, nego živi u meni Hristos“ (Gal. 2,20). Da, hrišćanstvo je življenje Hristom. Svaki hrišćanin to doživljuje, ali po meri svoje revnosti. A ne doživljuje li nimalo, zar je hrišćanin? Ne reci: ne mogu, slab sam. – A kako su mogli toliki hrišćani u tolikim vekovima pre tebe, a i danas oko tebe? Ta i oni su ljudi, od iste građe od koje i mi. Nama nedostaje: odlučnost i vera. Pokažemo li to, dobićemo sile za doživljavanje Hrista. Eno ih izobilno u Crkvi za svakoga od nas. Uvek izobilno, kako u dane svetih Apostola, tako i u dane Svetoga Save, tako i u naše dane. Štaviše, mi imamo manje izgovora za naše nehrišćansko življenje nego naši bliži i dalji pretci po veri. Jer mi imamo veći broj svetih svedoka o Gospodu Isusu nego naši pretci u doba Svetoga Save, a nesravnjeno veći – nego oni u doba svetih Aposgola. Koliko se novih Svetitelja, novih pravednika javilo u Crkvi od njihovih dana do naših! Zar to nije razlog i potstrek da odlučnije i hrabrije idemo za Gospodom Hristom nego naši pretci? A pravednost tih pravednika je u tome što su neprestano doživljavali Evanđelje Hristovo, živeli Njegovim bogočovečanskim životom u Njegovom bogočovečanskom telu, Crkvi, stalno tražeći „ono što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga“. I postali besmrtnici Hristovi, koji i danas žive u Crkvi Hristovoj, samo snažnije i punije i jače i uticajnije nego u dane svojih zemaljskih podviga, pomažući obilno sve koji ih prizivaju u pomoć da bi mogli živeti evanđelskim životom.