Kološanima 2,3

„sve blago mudrosti i znanja sakriveno“. U Crkvi, koja je tu, u našem čovečanskom svetu, i pomoću koje je naš svet organski sjedinjen sa nebeskim svetom. Jer svojim bogočovečanskim organizmom ona obuhvata sve svetove. Otuda su u njoj i „sve riznice mudrosti i znanja“ svih tih svetova. Nema večne mudrosti i besmrtnog znanja, a da nisu u njoj. Samo, sve je to „sakriveno“ od ogrehovljenog, neosvećenog, neohristovljenog razuma ljudskog. A otkriveno? – razumu osvećenom, ohristovljenom; razumu učlanjenom u sveti saborni razum Crkve.

U Crkvi: „sve riznice mudrosti i znanja“: o Bogu, o svetu, o čoveku, o životu, o večnosti, o svima Božjim svetovima. Jer sve što je Božje, Crkvom postaje čovečje. Samo oposredovano Bogočovekom, sve što je božansko postaje čovečansko. I to u Njegovom Bogočovečanskom telu – Crkvi. „Sve riznice“, – a ko zna koliko ih je! sigurno taman toliko da će kroz svu večnost hraniti mudrošću i znanjem sve hristočežnjive i svete duše.