Kološanima 1,6

Evanđelje je blagovest za sav svet. U njemu za svako biće ima toliko božanskog dobra, božanske istine, božanske ljubavi, božanske sile, da svako može u njemu i naći svoje božansko naznačenje i ostvariti ga u uslovima svoga postojanja. Sve što je evanđelsko, ima u sebi logosne stvaralačke sile kojom raste i donosi božanski plod u čoveku, a odbacuje ono što izaziva opadanje, propadanje i smrt. „Plodno je“ Evanđelje, kada seme njegovih božanskih istina padne „na dobru zemlju“. A dobra zemlja, to je „dobro i čisto srce“. Srce pak postaje dobro i čisto od evanđelskih vrlina. To je put trudan i naporan. Drži li čovek u takvom srcu seme evanđelskih istina, i trudi li se oko njega neumorno evanđelskim podvizima, ono „raste“ i – „rod donese u trpljenju“ (sr. Lk. 8,8.15). I čovek svim bićem saznaje da je sva božanska istina u Evanđelju; i u njoj – sva blagodat Božja.