Kološanima 1,5

Besmrtna sestra vere i ljubavi je nada. Ona je sva nebočežnjiva. Dok ljubav razliva dušu našu po braći na zemlji, dotle je nada vuče u gornje svetove. Ona je ta koja posreduje pred Sladčajšim za našu ljubav i veru na zemlji. Oslanjajući se sva na svemoćnog Gospoda, ona Ga umilostivljuje te daje duši našoj blagodatne, božanske sile da istraje u veri i ljubavi. Ustvari, Evanđelje Spasovo je Evanđelje vere, ljubavi i nade. U njima i spasenje, jer one uvode i u duši rasplode i sve ostale svete evanđelske vrline. Sva istina Evanđelja je u njima, i daje se sa njima, kroz njih i radi njih. To može proveriti svaki ako hoće, ako ima revnosti. A revnost je oganj koji u duši naročito raspaljuje nada, nada da iza svih podviga i trudova i muka – stoji neiskazana božanska nagrada: večno blaženstvo u večnom carstvu ljubavi Hristove. Zato nada ushićeno po nebu hodi, a po zemlji veru i ljubav iz podviga u podvig vodi. Ako ima nebeske vrline, to je nada. Ako i jedna evanđelska vrlina onebesi čoveka, to je ona. Sva je od neba, zato sva vuče k nebu. Najviše njome hrišćanin postaje nebeski čovek. A verom i ljubavlju – zemaljski anđeo.