Kološanima 1,2

„Svetima u Kolosi“. Naše apostolstvo – svetost vaša: eto u čemu je ono, i radi čega je ono, i Hristos u svetu od koga je ono. Da budete sveti, – to je cilj i vaše vere i našeg apostolstva vama: „vernoj braći u Hristu“. A vi ste verom „u Hristu“ koji vas i osvećuje. Vera vas drži u Njemu, u Njegovoj istini, u Njegovoj ljubavi, u Njegovoj pravdi, u Njegovoj svetinji i svetosti, te živite svetim životom. Živeći verom u Hristu, mi se hrišćani toliko srođujemo međusobno u Njemu da postajemo braća po veri. Sveta osećanja evanđelska vezuju nas u sveto bratstvo. To je najuzvišenije bratstvo na zemlji. I jedino besmrtno. Da, verom Hristovom ljudi postaju jedni za druge besmrtna braća. „Mi se nazivamo verni ne samo zato što verujemo, nego i zato što nam je Bog poverio tajne koje pre nas ni Anđeli znali nisu.“

A svetosti, i veri, i svetom bratstvu u veri glavne životne sile jesu „blagodat i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista“. One ih drže, vode i nose. Mi dajemo srce, a one su sile srca, sile od Boga: mi dajemo dušu, a one su sile duše, i to od Boga; mi dajemo volju, a one su sile volje, opet od Boga. Blagodat i čini svetost svetošću, i veru verom. Kao što oko čini vid vidom, i uho – sluh sluhom. Na celom putu spasenja, od početka do kraja, blagodat Božja i mir Božji neophodni su našoj veri i našem osvećenju. Eto čiji smo, eto od koga smo: od Svete Trojice. Jer je od Nje blagodat, od Nje mir, i u njima sve božanske sile koje izgrađuju naše spasenje kroz naše ohristovljenje, oboženje, otrojičenje u Crkvi.