Jevanđelje po Mateju 7,21

Implicira da onaj koji čini Očevu volju, čini i njegovu. Ne postoji neka njegova druga volja koja nije i Očeva.

Nije mislio „onaj koji je jednom učinio volju moga Oca", već „onaj koji čini volju moga Oca uvijek, do svoje smrti".

Hristos nam ovim rečima pokazuje da je On sam Gospod i Bog. Takođe nas uči da nećemo imati koristi od svoje vere, ako je ne potvrdimo delima. „Onaj koji tvori volju Oca mojega“ nije onaj koji je samo jednom izvršio volju Božju, već onaj koji je neprestano vrši do smrti. Nije rekao: „koji tvori Moju volju“, da ne bi sablaznio svoje slušaoce, već „volju Oca Mojega“, jer je uvek jedna volja oca i njegovog sina, osim ako se sin odmetne od oca.

Jezikom se, braćo, ne osvaja carstvo Božje nego srcem. Srce je riznica onoga blaga kojim se carstvo kupuje, srce a ne jezik. Ako je riznica puna blaga Božjega, to jest jake vere, dobre nade, svetle ljubavi i dobrih dela, onda je i vesnik toga blaga, jezik, veran i mio; ako li je riznica prazna od svega toga blaga, onda je i vesnik njen lažan i drzak. Kakvo srce, onakve i reči. Kakvo srce, onakva i dela. Sve, sve zavisi od srca.

Pritvorstvo je nemoćno i pred ljudima, još nemoćnije pred Bogom. Ako sam ja otac, govori Gospod kroz proroka Malahiju, ako sam ja otac, gde je čest moja? I ako sam gospodar, gde je strah moj? To jest: čujem da me zovete ocem, ali ne vidim da me čestvujete srcem. Čujem da me zovete gospodarem, ali ne vidim straha prema meni u srcima vašim.

Naša molitva: Gospode! Gospode! krasna je i korisna samo onda kada izvire iz molitvenog srca. Sam je Gospod naredio da se molimo neprestano, ali ne samo jezikom, da bi nas ljudi čuli, nego zatvoreni u klijet srca, da bi nas Gospod čuo i video.

Gospode veličanstveni i divni, izbavi nas od licemerstva i ulij strah Tvoj u srca naša, da bi srce naše stajalo neprestano uspravno na molitvi pred Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.