Jevanđelje po Mateju 24,30

Tada će se na nebu pojaviti krst sjajniji od sunca za prekor Jevrejima. Kada Gospod dođe, On će pokazati krst kao najjači dokaz protiv Jevreja, kao što će kamenovani po-kazati kamen kojim je kamenovan. Krst naziva „znakom“ kao neki trofej ili carsku insigniju. Tada će, dakle, sva plemena zemlje judejske proplakati zbog svoga neverovanja i svi oni čiji je um ozemljen, makar bili i hrišćani, proplakaće sa njima. „Plemenima na zemlji“ mogu se još nazvati i oni koji su vezani za zemaljske stvari. Iako, dakle, Gospod dolazi s krstom, takođe dolazi „sa silom i slavom velikom“.

Klanjamo se, čak, i obrazu časnoga i životvornog krsta, iako se tvori od drugog veštastva, ne poštujući time tvar - daleko bilo - nego obraz krsta kao simvol Hrsita. Jer On sam je učenicima svojim rekao, upozoravajući ih: "I tada će se pokazati znak Sina Čovečijega na nebu", govoreći zapravo o krstu.

Kakav će biti ovaj znak Sina čovečjeg, to se jednom u malome već pokazalo. To je krst, sjajniji od sunca, koji se pokazao nad Jerusalimom pred dolazak jednog ranijeg olicetvorenja Antihrista, na ime cara Julijana Odstupnika. I mesto svake besede o tome čudesnome znaku, najbolje je, da vam se, braćo, ovde navede pismo sv. Kirila Jerusalimskog pisano caru Konstantinu, sinu Konstantina Velikog i prethodniku Julijana Odstupnika. Deo toga pisma glasi: "U ove svete dane Pedesetnice, sedmoga dana maja, okolo devet časova izjutra, javi se preveliki krst, sav od svetlosti, na nebu, nad Svetom Golgotom, i pružen do svete Gore Jeleonske, pokaza se on sasvim jasno ne jednom ili dvojici samo, no svima mnogobrojnim žiteljima grada, i ne tako - kako bi neko mogao pomisliti - brzoprolazno kao u maštariji, no vidljiv očima u toku mnogih časova nad zemljom. Svetlosnim blistanjem prevazilazaše luče sunčane, jer da ne bi takav, on bi bio pobeđen njima (lučama sunčanim) i ne bi se video, da nije pred gledaocima ispuštao luče silnije od sunca. U tom času žurno se sabraše mnogobrojni stanovnici grada u svetu crkvu, obuzeti strahom i radošću od tog bogoviđenja, junoše i starci, muževi i žene, svaki uzrast, čak i najskrivenije device, ovdašnji stanovnici i stranci, hrišćani i neznabošci, koji su došli iz drugih zemalja, - svi jednodušno, kao jednim ustima, proslaviše čudotvornog Hrista Isusa, Gospoda našeg, Jedinorodnog Sina Božjeg, i stvarno i opitom doznaše, da je hrišćanska blagočestiva nauka ne u prepletenim rečima mudrovanja no u javljanju duha i sile (I Kor. 2, 4), i ne samo od ljudi propovedana no s nebesa od Boga posvedočavana (Jev. 2, 3-4)... Smatramo za dužnost da ne prećutimo ovo nebesno bogoviđenje no da i Tvome bogoproslavljenom blagočestiju dostavimo. Zbog čega sam ja i požurio da ovim pismom to ispunim."

O braćo moja, sve je Bogu moguće, i stvoreno pokazati ljudima, i nestvoreno stvoriti. No najvažnije je za nas, što On i može i hoće izbaviti dušu našu od greha i smrti; i darovati nam život večni. Molimo Mu se za ovo dan i noć.

Gospode svemoćni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.