Jevanđelje po Mateju 17,20

Da li se verom mogu brda pokretati (Mat. 17, 20)? Nesumnjivo mogu; i još više može: verom se može i sam Bog pokrenuti na milosrđe prema nama grešnima. U omiritskom gradu Afaru većina stanovnika behu Jevreji. Sv. Grigorije se truđaše da ih prevede u hrišćanstvo. Tada Jevreji predložiše sv. Grigoriju i caru Avramiju prepirku o veri, c tim da ako oni budu pobeđeni, da svi pređu u veru Hristovu. Nekoliko dana trajala je ta prepirka u prisustvu nekoliko hiljada ljudi, Jevreja i hrišćana. Videći Jevreji da će biti pobeđeni neodoljivim razlozima i dokazima Grigorijevim, potražiše da im Grigorije nekim načinom pokaže Hrista živa, tako da ga oni vide čuvstvenim očima, pa će onda verovati. Imajući veliko derznovenje pred Gospodom zbog čistote srca svoga, sv. Grigorije kleče put istoka pred svima i poče se moliti Bogu. Kada završi molitvu, potrese se zemlja i grom zagrmi, i na istoku otvori se nebo. Od istoka se krete jedan oblak svetao c plamenom ognjenim i blistavim lučama, pa se polako spuštaše k zemlji prema onom mestu, gde beše zbor ljudi. Posred oblaka stajaše čovek neiskazane krasote, c licem neobičnog sjaja i u odelu kao od munje izvezenom. On se kretaše na oblaku dokle ne dođe nad samog episkopa Grigorija. Svi ga videše u slavi i krasoti neviđenoj, i od straha popadaše licem na zemlju. Grigorije uzviknu: Jedin svjat, jedin Gospod, Isus Hristos, vo slavu Boga Otca. Amin. U tome dođe glas iz slave Gospodnje k Jevrejima: „Zbog molitve episkopove isceljuje vas Raspeti od otaca vaših". I svetli oblak se polako ukloni kao što je i došao. Jevreji se potom krstiše.