Jevanđelje po Mateju 17,1

Ovo ne protivreči onome što kaže Luka: „A bi oko osam dana posle ovih reči“. Luka, naime, računa i prvi i poslednji dan od kada su se popeli na goru, dok Matej broji samo one dane koji su prošli u međuvremenu. Sa Sobom je, dakle, uzeo Petra, zato što Ga je ovaj silno voleo; Jovana, kao omiljenog učenika, i Jakova, jer je i on bio revnitelj. Njegova revnost se vidi iz obećanja da će ispiti čašu koju pije Hristos, kao iz Njegovog stradanja, jer ga je Irod pogubio mačem da bi ugodio Jevrejima.

1-2

Izvodi ih na „goru visoku“ kako bi nam pokazao da se čovek neće udostojiti takvih božanskih viđenja, ako se prethodno ne uzvisi (duhom). Na „goru visoku“, kaže, „same“, jer je Hristos često činio najdivnija čuda u tajnosti, kako narod, videći Ga kao Boga, ne bi pomislio da se On samo prividno ovaplotio. Kada čuješ da se preobrazio, nemoj misliti da je On tada odbacio telo, jer je ono ostalo u svom ranijem obliku, pošto se spominju Njegovo lice i haljine. Ali, ono se pokazalo još sjajnije, jer je božanstvo projavilo na njemu delić svoje slave, koliko su apostoli bili u stanju da je vide. Zato je Gospod još i ranije govorio o preobraženju kao o Carstvu Božjem, jer je ono razotkrilo neiskazivo veličanstvo Njegove moći i pokazalo da je On istinski Sin Očev. Preobraženje je nagovestilo i slavu Njegovog drugog dolaska neizrecivim sjajem lica Isusovog.