Jevanđelje po Mateju 15,34

34-38

Nameravajući da ih nauči smirenju i prostoti, zapoveda im da posedaju po zemlji, a da bi nas naučio da zablagodarimo Bogu kada sednemo za trpezu da jedemo, On i sam blagodari. Verovatno se pitaš kako je tamo bilo pet hlebova, pet hiljada nahranjenih ljudi i dvanaest preostalih kotarica, dok ovde ima više hlebova, manje ljudi je nahranjeno, a preostalo je samo sedam korpi? Treba reći da su „korpe“ bile veće od „kotarica“, ili Gospod nije želeo da se čudo zaboravi zbog brojčane jednakosti. Da je i ovom prilikom preostalo dvanaest kotarica, zbog brojčane jednakosti bilo bi zaboravljeno da je On učinio čudo sa hlebovima i po drugi put. Ali, takođe znaj, da je četiri hiljade ljudi, to jest, onih koji su savršeni u četiri vrline, nahranjeno sa sedam hlebova, dakle, duhovnijim i savršenijim rečima, jer je broj sedam simvol sedam duhovnih darova. Sedaju na zemlju, pošto su ispod sebe ostavili sve zemaljsko, kao što je ranije pet hiljada ljudi selo na travu, to jest, bacilo pod sebe telo i njegovu slavu, jer je „svako telo trava i svaka slava čovečja kao cvet poljski“. Ovde je preostalo sedam korpi, jer su to bile duhovnije i savršenije stvari koje nisu mogli da „pojedu“ (to jest, razumeju). Onoga što je preostalo bilo je toliko da stane u sedam korpi, to jest onoliko koliko samo Sveti Duh zna, „jer Duh sve ispituje i dubine Božje“.