Jevanđelje po Mateju 13,3

Prostom narodu na gori govorio je bez priča, ali pošto su ovde bili i lukavi fariseji, obraća im se u pričama, kako bi oni koji ne razumeju mogli da Ga pitaju i nauče. Pored toga, nije dobro javno iznositi učenje pred onima koji su nedostojni, jer ne treba „bacati bisere pred svinje“. Počeo je s pričom koja će privući pažnju slušalaca. Zato počuj šta kaže:

Gle, iziđe sijač da sije.

Sebe naziva „sejačem“, a Svoju reč „semenom“. Izišao je, dakle, ne iz jednog mesta, jer je bio svuda prisutan, već je došao k nama u ljudskom telu. Zato i kaže: „iziđe“, jer je izašao iz naručja Očevog. Izišao k nama, zato što mi nismo mrgli da dođemo k Njemu. A zašto je izišao? Da očisti zemlju od trnja? Ili, možda, da nas kazni? Ne, nego da seje. Hristos kaže „Svoje seme“, jer su i proroci sejali, ali On nije sejao njihovo seme, već Božje. Budući Bog, On je sejao Svoje vlastito seme. Njemu nije bila data mudrost blagodaću Božjom, daleko bilo, već je sam bio Premudrost Božja.