Sveto pismo
Jevanđelje po Mateju 12,43
43A kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeći pokoja, i ne nađe ga.
Ὅταν δὲ τὸ ἀκάθαρτον πνεῦμα ἐξέλθῃ ἀπὸ τοῦ ἀνθρώπου, διέρχεται διʼ ἀνύδρων τόπων ζητοῦν ἀνάπαυσιν, καὶ οὐχ εὑρίσκει.
Tumačenje stiha
Pokazuje im kako su sebe doveli do potpune propasti zato što Ga nisu prihvatili. „Kao što oni, koji su se oslobodili od demona, još strašnije stradaju ako zapadnu u lenjost i nemar, tako se i vaš rod našao u vlasti demona kada ste se poklonili idolima. Ali, ovoga demona sam isterao pomoću Proroka i sam sam došao želeći da vas još više očistim. Ipak, pošto ste Me oterali i još se trudite da Me ubijete, vaš greh je tim veći, pa će zato i vaša kazna biti veća, tako da će poslednje ropstvo vaše biti mnogo strašnije od prethodnih.“
Ti razumi i ovo – da se nečisti duh isteruje krštenjem i odlazi među „bezvodne“ i nekrštene duše, ali u njima ne nalazi pokoja. Za demone je pokoj da iskušavaju rđavim delima krštene duše, budući da već nekrštene drže u svojoj vlasti. Zato se demon vraća u krštenog sa sedam drugih duhova. Kao što postoji sedam darova Duha Svetoga, tako nasuprot njima postoji sedam duhova zla. Kada demon ponovo uđe u krštenu dušu, nesreća biva još veća, jer je ranije postojala nada da se duša očisti krštenjem, ali sada više ne postoji nada u drugo krštenje, već jedino u „krštenje pokajanjem“, koje je veoma teško i naporno.