Jevanđelje po Marku 8,22

22-26

Slepoga iz Vitsaide Gospod nije iscelio odjednom, već najpre delimično, a zatim u potpunosti. I ovaj poče sve jasno da vidi (Mk.8;22-26). Zbog čega je tako učinio, samo On zna. Mi odatle možemo da zaključimo: kad je za isceljenje telesnog vida bila potrebna postepenost, za prosvećenje očiju našeg uma svakako će biti potrebna još veća postupnost. Tako je i bilo. U periodu patrijaraha, bogootkriveno znanje nije bilo složeno; u podzakonskom periodu ono je postalo složenije i podrobnije; a u naše – hrišćansko vreme, ono je još podrobnije i uzvišenije. Međutim, da li je tu kraj? Na zemlji nešto više ne očekuj. Na onom svetu, pak, biće još toga. Dva sveta apostola nas uveravaju o tome – sveti Jovan i sveti Pavle (Jn.3,2; 1.Kor.13,12). Sada vidimo sve kao u ogledalu, a onda ćemo sve videti jasno. Ali i tamo će postojati različiti stepeni umnog prosvećenja, budući da je oblast znanja Božijeg beskrajna. Na zemlji je Otkrivenje Božije već završeno. O nečem višem ne treba ni misliti, budući da imamo sve što je neophodno. Usvoj dato i živi po njemu. Hrišćansko Otkrivenje unapred ne obećava nova otkrivenja. Ono samo govori o raširenosti Jevanđelja po celom svetu. Ta svudaprisutnost i sveopštost poznavanja Jevanđelja biće znak za kraj postojanja sadašnjeg poretka stvari. Tada će vera oslabiti, i život će postati težak. Tada će blagost Božija učiniti kraj ovome svetu.